Пише: Ђорђе Мамула

Мали Шенген

Дана 10. Новембра 2019.г. на састанку лидера Западног Балкана уговорени су детаљи споразума о слободоном кретању,  људи, робе , капитала и услуга између Србије, Северне  Македоније и  Албаније. Није унето да  ће бити и  размене  идеја, али се то валда подразумева, јер су идеје слободне.  

Дакле, председник Републике Александар Вучић, и председници  влада Зоран Заев и Еди Рама су потписали споразум да ће до краја године  грађани  наведенихих држава моћи да путују  без виза, дакле без пасоша, само са личним картама. Такође, договорерно је узајамно признање радних дозвола и професионалних квалификација, а разрађен је и план о узајамном признању диплома, тако да ће инвеститори моћи да размењују раднике, инжењере, стручњаке. „Полтика“ је о догађају  детаљно известила 11. новембра на првој страни са носећим, балкон, насловом.

Споразум је  од неких, погрешно назван  „Мали Шенген“. Међутим, то је далеко од Шенгена, који  заправо значи према споразуму потписаном на  броду „Принцеза Мари Астрид“ на реци Мозел, у Луксембургу,поред града Шенгена 1985.г., могућност пролаза без пасоша и личних карти преко границе за држављане  држава Бенелукса, Француске и СР Немачке. Укратко, нема виза,  али се тражи лична карта. Да ли то значи и поток нових миграната? Тешко, обзиром на велику етничку дистанцу између Срба и Албанаца.

Споразум Србије, Македоније и Албаније предвиђа да је улаз у те  три државе потписнице споразума, немогућ без личне исправе. Идеја је поникла у ЕУ, делом и у Светској банци (нису против, а  већ помажу)  а подржао је и председник Републике Француске Макрон. Он очигледно претендује  да буде  први човек ЕУ, после одлазеће Ангеле Меркел. Додуше, Немачка је била и остала најмоћнија ЕУ држава у економском смислу, а Макрон не ужива велику подршку као Меркелова. Врло је ефикасан што не наилази на  велико прихватање француске јавности. А левичарска штампа у Паризу сматра га председником богатих. Узгред, врло се види, да Француска влада, тачније Министарство спољних послова више нема замерки  на рачун  држава (некадашње колоније држава ЕУ, на пример француске) које су повукле признање КиМ. Томе је претходио и спораум Србије и Француске о пословима куповине француског наоружања, али и изградње београдског метроа. Послови.  

ЕУ је до гуше и у ЕУ и у НАТО пакту. Ова иницијатива  ЕУ,  пренаглашена, за  меки савез три државе  је нови социјални инжењеринг, нешто као политички „инвеститорски  урбанизам“ за запостављени Балкан, запећак Европе, који повремено  зато прокључа.

Споразум три државе, сигурно ће омогућити бржи пролаз туриста из Србије  кроз Македонију за Грчку,мање задржавање шлепера на границама, а колико ће то уицати на јачање економије Србије остаје да се види. У економском смислу Албанија и Македонија имају јачу економију од Србије. Према неким параметрима.

Наиме укупан раст бруто домаћег производа (бдп) у последњих 10 година према извештају ММФ, који се овде осећа као код куће када испоставља рачуне, истиче  у погледу стварних стопа    укупног привредног раста од 2009. до 2017. са проекцијом  за 2018.г. држава региона  :  Албанија 29,8, Румунија 23,5,  Северна Македонија 22,8,  Бугарска  17,7, БиХ 17,3, Црна Гора 17,2, Србија 7,6 %.  Обзиром на податке о бдп за Албанију и Македонију јасно је да имају већи бдп од Србије и да могу бити јачи партнери од Србије. Дневни лист  у државном власништву и врло  близак  Немањиној улици (Влади Србије) и Андрићевом венцу (Музеју кнеза Павла, Председништву Србије), “Политика” од 13. Новембра, само  два дана после извештаја о споразуму тројице из пера  Војислава Гузине у чланку  “Новви буџет, стари проблеми” истиче : “И поред раста у последње две године, имамо екстремно мали БДП  и за овакве  плате у јавном сектору и зараде у привреди. За веће инвестиције поготово.” А плате у јавном сектору и зараде у привреди  су  веће од реалне снаге економије. Изнад су раста БДП. 

Било је поводом скупа тројке  и приговора да се прави нова Јуославија, иако  распад    претходне још траје. То ће утицати да  инвестиције буду релативно ограничене и да неће допринети  већим улагањима.  Јавни дуг Србије је  23, 9 милијарди евра. Смањен је, али је  и даље препрека  за веће задуживање, истиће Војислав Гузина. Дакле, лист „Политика“ прилично отворено износи податке, често и оштрије од других листова,  доприноси  бољој обавештености грађана, обзиром да  43% грађана нема приступ интернету.   Нико „Политици“ није одговорио на  бројне податке, чак ни кад су како рече први човек „Политике“ Жарко Ракић исмејали причу о просечној плати од 500 евра. Реч је о чланку Небојше Катића, финансијског саветника из Лондона, иначе редовног коментатора нашег најстаријег дневног листа.

Стога ће договор тројке бити интересантнији за Северну Македонију и Албанију, а мање  за Србију. Аљбин Курти је видео да запад у својој политици  и начину њеног спровођења често  подсећа на   судију из  филма “Судија за вешање”. Уосталом грађани све три државе масовно одлазе у  ЕУ, а не  у ове  мале државе Западног Балкана. У Албанији више нема жестоких немира. Валда су прочитали лекцију из политичке социологије да само ако 5% становништва прибегава различитим облицима грађанске непослшности систем постаје неодржив. А грађанска непослушност постоји само ако није антисистемска.

Где је наша земља и где смо ми 30 година после пада Берлинског зида? Више о томе ОВДЕ.

Извор: Правда