Пише: мр Владимир Пребирачевић, директор Српско-Руског центра “Мајак”
1. Напад на министре полиције и војске и председника Србије због наводно повлашћеног положаја неких фирми у трговини са нашом наменском индустријом.
2. Напад на исте актере због наводног испоручивања муниције Украјини за борбу против браће Руса у Доњецку и Луганску.
3. Афера шпијунирања: Руси врбују српске официре и купују неке информације од њих.
Нарастајућа војна индустрија наше земље очигледно некоме квари и умањује послове. У исто време подизање нивоа војних вежби са Руском Федерацијом су многи у окружењу схватили као претњу за своје интересе које гле чуда опет имају у нашој земљи.
Овај добро смишљени и оркестрирани напад који је имао неколико циљева у први мах је постигао само сензацију како у региону тако и шире. Покушај уношења раздора у односе Србије и Русије је нешто на шта морамо да се навикнемо и да се бранимо јер неће престати . Србија није уводила санкције Русији и неће никада али то за НАТО и запад генерално није толики проблем што се економије тиче него је првенствено проблем дисциплине. Док тренирају строгоћу цео регион стоји мирно осим Срба који по ко зна који пут имају храбрости или лудости да мисле својом главом и воде се својим интересима. Ко су ти Срби да имају интересе у властитој земљи питаће се просечни политичар или дипломата у Европи , Британији или Америци. Ти Срби се опет усуђују да се инате и пркосе нашим намерама и интересима.
Изгледа да оркестрирана акција пред посету председника Србије Александра Вучића председнику Русије Владимиру Путину није баш прошла како су режисери хтели. Режисери су у своју акцију укључили и директно или индиректно опозицију у Србији која данима напада највише функционере за трговину оружјем па чак да са таквом трговином држава задире у интересе Русије испорукама муниције у Украјину којом се убијају претежно цивили Руси у Донбасу и Луганску.
У исто време се нападају и министри војске и полиције али и председник Србије још из времена кад је био министар одбране. У исто време се покреће медијска акција поготово у медијима где имају сва средства на располагању и по цео дан се шпијунска афера потенцира. Тајминг за све је поклопљен и у исто време имамо покушај раздора са Русијом са једне стране јер нас шпијунира али и са друге стране јер ми испоручујемо оружје њиховим непријатељима у Донбасу. И у исто време се покушава направити раздор на релацији министар Стефановић-председник Вучић и створити медијска слика да се власт љуља и да је уствари у фази слабљења како би се подстакли Срби на опозиционо деловање. Креатори ове како се на други и трећи поглед чини су шефови озбиљне кухиње. А та кухиња се полако загрева и спремна је да нам запржи чорбу што би народ рекао.
Ово је знак да Србија и Русија морају још ближе и чвршће да сарађују како би сачували и своју слободу и своје интересе али знак је и да се идеја „Малог Шенгена“ не свиђа свакоме у региону. Што онима који се нису баш удубљивали у тему може да буде знак да смо са тим „Малим Шенгеном“ на добром путу али не само са тим него и да наша економија напредује, да наша земља има све јаче одбрамбене потенцијале и да ће све више показивати да је лидер у региону на сваком плану. А то је нешто што се земљама у региону као што су Хрватска и Бугарска најмање може свиђати. Не чуди да све ове афере полазе управо из Бугарске.
Православне земље која се на западу сумљичаво гледа због Руса али чланице НАТО-а и некоме ко претендује на лидерко место у региону и ко би да кроји капу како Македонцима тако и нама ако се икада будемо приближили Европској унији.
Ко су прави терористи у Србији? Шта каже најпознатији руски геополитичар проф. др Дугин прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
