Познаваоци прилика у Кремљу њене речи нису интерпретирали као безопасне епитете, наводи сајт.

Путин је, две године раније у свом вероватно најпознатијем политичком говору, оптужио Запад да подржава пуч екстремиста, националиста и десничара у Украјини. Клинтонова, зато, није само увредила Путина, већ га је увредила његовим сопственим речима.

Да ствар буде још гора, биле су то речи које су иницијално биле намењене неонацистима. Москва је то схватила као репризу њених коментара у којима је Путина упоредила са Хитлером. Њен говор унео је у тај, ионако затегнути однос, елемент личног анимозитета. И, што је важније, устоличио је Путина као представника идеологије фундаментално супротстављене САД.

Занимљиво је како су у Кремљу, пре него што су се због Украјине захладили односи између Истока и Запада, искључивали могућност Другог хладног рата. Било је тако јер су једноставно нестале идеолошке разлике између два стара блока.

А Руси су сад говор Хилари Клинтон интерпретирали као настојање да се ове разлике поновно уведу како би се Русија приказала као расистичка, нетолерантна и мизогина земља.

Нација коју је Клинтонова споменула била је непрепознатиљива Русима. Мизогино друштво? Путинова влада запосленим мајкама омогућује 3-годишњи плаћено породиљско боловање. Што се пак толеранције тиче, Путин је лично присуствовао отварању нове велике московске џамије. Осим тога, руски председник често истиче и етничку разноликост своје земље. Русима се, зато, учинило како Клинтонова фабрикује ствари.

Москва, дакле, бившу америчку државну секретарку види као егзистенцијалну претњу. Руски стручњаци за спољну политику о Хилари говоре са мало поштовања. Најпроблематичнијим елементом њеног мандата државне секретарке сматрају НАТО-ову интервенцију у Либији коју је Русија, успут, могла да спречи улагањем вета Савету безбедности УН. Али, Москва је ту акцију подржала само због обећања Клинтонове да се зона забране лета неће искористити за промену режима.

Руси су зато били разумљиво бесни кад се сазнало да Гадафи није само свргнут већ су побуњеници које је подржавала америчка војска бајонетом содомизовали његово тело, што је чак и снимљено мобилним телефоном. А још су беснији били након што су видели снимак на ком Клинтонова говори: "Дошли смо, видели смо, умро је", након чега се громогласно насмејала.

Зато нису били одушевљени идејом увођења зоне забране лета над Сиријом, за шта се Клинтонова током своје кампање залагала. Руси сматрају како се иза тога крије нови покушај промене режима, а познато је да Путин по сваку цену жели да на власти у Сирији остане Асад. То је, уједно, и разлог зашто руска војска уништава побуњенике, јер желе да спрече либијски сценарио.

Зона забране лета над Сиријом сматра се зато пристојним еуфемизмом за бомбардовање руских авиона, уколико их Москва пре тога не приземљи. Клинтонова је тога свесна. Кад су еј питали да ли би срушила неки руски авион, дипломатски је одговорила како сматра да до тога не би дошло. Другим речима, сатера ли Путина у ћошак, сигурна је да ће он да се повуче пре него САД крену у рат против Русије.

Међутим, за Москву су улози већи него за Белу кућу. Сирија је доста времена била најјачи савезник Русије на подручју Блиског истока, а у Сирији се налазила и једина руска војна база ван подручја бившег СССР-а.

А како се полако хладе турско-руски односи, лука Тартус постала је Русима од још већег значаја. Та лука, наиме, Русима омогућује војне операције на Медитерану без да руски бродови улазе у турске државне воде.

Путин је пре две недеље поновно потврдио да је на сиријској страни, одобривши зрачне нападе из базе на северозападу Ирана због чега је Русија пртпела озбиљне дипломатске штете. Како је Русија толико дубоко уплетена у ту причу, не постоји сценарио у коме би се Путин једноставно предао, и Асадовим противницима препустио Дамаск, што је, према обавештајним изворима, амерички план.

Осим тога, Руси су полако почели да сумњају и у психичко здравље бивше америчке државне секретарке чему није помогло ни то што је састанак са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом фуриозно напустила након само пар минута.

А ту су и гласине како је Клинтонова за време свог мандата државне секретарке имала озбиљних проблема са алкохолом. Руси, без обзира на устаљене стереотипе, о државницима који пију, након Јељцина, имају изразито негативно мишљење.

Не помажу ни разлике у култури. Руси тако, на пример, знаком психичке болести сматрају чак и ситуацију у којој се странац на улици насмеши другом странцу. Чак се и од политичких вођа очекује да негују тај хладни став. Због тога су на помало бизарне испаде Хилари Клинтон, какви су током кампање знали да се догађају, реаговали прилично шокирано тумачећи их као симптоме лудила.

Трамп је, наиме, тренутно једини важнији амерички политичар који се залаже за зближавање Вашингтона и Москве. Победи ли га Клинтонова, имаће одрешене руке за спровођење агресивне кампање против Русије, што се иначе традиционално приписивало републиканском политичком стилу.

Москва Трампа не преферира због тога што мисли како би могла лаше да манипулише њиме, већ зато јер јој одговара његова реторика "America First", која се подудара са његовим приступом спољној политици.

Русија се залаже за повратак класичном међународном праву које државама омогућује вођење директних преговора заснованих на заједничком разумевању интереса неокаљаних идеологијом.

Чињенично је стање како је Крим постао део Русије. Признавање тога могло би да буде пресудно у неким будућим америчко-руским преговорима. Али, Клинтонова је напала Трампа што је такву могућност уопште споменуо. Она је, због идеолошких разлога, склонија идеји да ће се Крим једном опет припојити Украјини, иако Москва улаже четири милијарде долара у мост који ће Крим да споји са Русијом.

У Москви се, пак, надају како ће питање Крима и сличних проблема да нестане, изабере ли САД председника који ће се бавити националним интересима властите земље, од подржавања Асадовог режима до смањивања НАТО-а одбијањем слободних играча. Русија Трампа поштује због таквих реалистичних позиција док у Хилари Клинтон види Трампову супротност, прогресивног идеолога који ће тврдоглаво да се држи властитих моралних вредности без обзира на последице.

Клинтонова је финансијски повезана са Џорџом Сорошом, чији се иниститути Отвореног друштва сматрају највећом претњом руској унутрашњој стабилности због њихове наводне уплетености у источноевропске револуције.

Руски безбедносни апарат сигуран је како Сорос ради на свргавању председника Путина, користећи исте методе због којих је Виктор Јанукович остао без власти у Украјини. Ради се о оркестрираним масовним протестима са циљем оправдавања оружаних сукоба, тврде. Москва се пита хоће ли Клинтонова бити довољно несмотрена да такве планове подржи.

Путин је још раније критиковао САД због тога што је кокетирао са таквом могућношћу 2011. године, кад се тадашња шефица америчке дипломатије Клинтонова позитивно изјашњавала о масовним протестима усмеренима против победе Путинове странке на парламентарним изборима. А њена експлозивна реторика није га уверила да је променила своју политичку агенду.

Извор: Telegram.hr