Пише: Бошко Обрадовић

Реконструкција Вучићевог страха – како је председник СНС ушао у зграду РТС

Као што Горан Весић, који је бежао централним београдским улицама пред окупљеном масом на промоцији своје књиге о Београду у Галерији "Прогрес", више нема никакву тежину и значај у српској политици, тако и синоћна дешавања испред зграде РТС представљају симболички почетак краја власти Александра Вучића. За освајање слободе у недемократским режимима је најважније да се грађани увере да они који их држе у страху и тероришу заправо нису тако страшни и да се и њима могу задати ударци због којих се и они осећају уплашено.

Како је Александар Вучић дошао до зграде РТС-а и ушао у њу?

Постоје само два улаза у зграду РТС-а на која улазе гости. Један са паркинга испред зграде у Таковској и други са паркинга испред зграде у Абердаровој. На оба улаза Вучића су чекале студенткиње из удружења "1 од 5 милиона" које су желеле да му поставе питања која РТС не сме већ осам година, као и окупљени грађани који су дошли да им пруже подршку у њиховој намери. На та два паркинга дефинитивно није дошао ни аутомобилом ни пешке, нити је ушао у зграду на један од та два, главна улаза. Дакле, ушао је на неки трећи улаз.

Постоји и трећи, технички улаз из Абердареве, који се налази на пола улице, преко пута дворишта Пете београдске гимназије, и на који улазе запослени на РТС. Тај улаз се синоћ нашао у тампон забрањеној зони коју су направили непознати људи у цивилу, било да су полицајци или криминалци, који су у живом штиту стајали на дну и врху Абердарове и нико није могао ни са једне стране да прође том улицом и приђе том трећем улазу у зграду. На друштвеним мрежама постоји више снимака на којима се види ова блокада и како су грађани који ту живе спречени од стране ових цивила да прођу, што је, наравно, кривично дело. И лично сам дошао до ових момака, питао их ко су, тражио им легитимације ако их имају, питао ко им је наредио да то раде и знају ли шта чине, али одговора није било. Читав тај мој сусрет са њима такође је снимљен са више камера и лако их је све идентификовати и поднети кривичне пријаве против њих за онемогућавање слободног кретања грађана.

Поента је у нечему другом: зашто су они баш ту стајали, на дну и врху Абердарове и зашто нико није смео да прође том улицом? Само из једног, већ поменутог разлога, а то је трећи, технички улаз у РТС који се налазио управо ту, између та два постављена кордона у цивилу, између којих нико није могао да се креће. Оно што јавност не зна јесте да се до овог улаза може доћи и кроз оближњу Гимназију или посебним пролазом са стадиона "Ташмајдан", који је највероватније и послужио Вучићу да пешке туда стигне до улаза на коме га нико није чекао. Храбро како то само он уме као највећа политичка кукавица у историји српске политике.

Зашто нема снимка како Вучић улази у зграду РТС?

Зашто нема возила са пратњом којим председник увек свуда иде? Зашто нема снимка РТС-а како улази на било који од улаза и како га дочекују? Вучић би сигурно инсистирао да се то прикаже како би свима јавно ставио до знања да се није уплашио и да је слободно дошао на РТС. Али, није слободно дошао на РТС и уплашио се, Зато нема возила и снимка. Постоји само фотографија, објављена на његовом Инстаграм профилу, како седи у некој соби на РТС и припрема се за емисију. Ово мало "јуначење" треба да покрије срамоту и блам због начина на који се председник државе ушуњао у зграду.

Синоћ је јавно пред очима читаве нације и света суспендована држава. Најпре, где то цивили могу да забрањују слободу кретања грађанима, а да полиција то дозвољава? И где то председник не може да уђе на главна врата било које државне институције? Политичке демонстрације су нормална ствар свуда у свету у току одржавања било каквог јавног догађаја, оне увек могу да се одрже и полиција увек може да их контролише на потребном одстојању ради безбедности државних функционера, али то се синоћ није догодило. Александар Вучић није смео да употреби полицију да му обезбеди нормалан пролаз до зграде РТС-а и ушао је тајно, провлачећи се пешке кроз мрачне пролазе стадиона, и користећи заштиту парадржавних, криминалних структура које су пребијале новинаре и грађане и на дан инаугурације испред Народне скупштине.

Ово је тешка увреда за систем безбедности у нашој држави. Ово је преотимање њихових права и обавеза. Ово је наставак кршења Устава и закона, као и узурпације свих државних институција од стране једног човека и паралелног парадржавног мафијашког клана који влада Србијом.

У једној тачки синоћ се спојила сва ванинституционална моћ и сва институционална немоћ владајућег режима. Изнова су показали какво лудило влада државом и шта нас чека у наступајућем периоду када ће свим средствима бранити своју власт. Али су истовремено и показали да се плаше и да довољно храбри и добро организовани грађани могу да се супротставе политичкој мафији.

Председник државе који се пешке провлачи кроз свлачионице стадиона и улази на мала врата у државну телевизију - где то има на свету? То је разлог зашто је Вучић био онако изгубљен и јадан на почетку емисије. Био је љут на самог себе што је доживео такво понижење, а ништа није могао да промени. Није могао то психички да издржи. И, као и Горан Весић, осетио је страх и да више не може онако како је навикао. То је тренутак симболичког почетка његовог краја на власти. Ако није могао нормално да дође и уђе на емисију на јавном медијском сервису – јасно му је да од синоћ све мање може и било шта друго.

Александар Вучић је од синоћ само формално председник. Од нас, побуњених грађана, зависи колико ће остати на том месту.

Руска ратна морнарица постала је несавладива ратна сила! Ево шта се дешава! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Српски покрет Двери