Пише: Ђорђе Мамула
Дана 9. Новембра 1989.године власти у Демократској Републици Немачкој (Источна Немачка) укинуле су су забрану преласка из истчног дела у западни део Немачке и истог дана, вечери, стотине и хиљаде грађана почеле су рушење Берлинског зида.
Зид је саграђен 1961.године и раздвајао је капиталистичку Савезну Републику Немачку, Западну Немачку од социјалистичке Источне Немачке. Дужина зида је износила 155км. Био је то мали Кинески зид Европе. Циљ је био да се заустави велико бекство политичких противника из Источног у Западни део, на невероватно маштовоте и опасне начине. У лето 1961.г. Вашарски пакт је донео ту одлуку, па је границу између два Берлина запосела источно немачка армија тенковским јединицама и блокадом свих прилаза. Зид је подигнут у совјетском сектору. После упада Совјетских трупа тенковима у Мађарску 1956.г. и подизања берлинског зида 1961.г., историјски дебакл социјализма не само Хрушчовљеве ере, био је у великом налету. Улазак трупа Варшавског пакта тенковским јединицама у Праг августа 1968.г. био је улазак у погрешан воз који не само да вози кроз погрешне станице, него ни једна нема шалтер за повратну карту. Зид је био потврда тираније али је спречио бекство око 2,5 милиона људи, радне снаге у Западни Берлин од 1961.г. до 1989.г. Данас се комади тог зида продају као сувенири.
Долазак Роналда Регана на власт у САД, Маргарет Тачер на место премијерке Велике Британије, канцелара Хелмута Кола на чело Савезне Републике Немачке и папе Војтиле на место поглавара Римо католичке цркве убрзо је показао да је на реду рушење „империје зла“ како је говорио Реган, дакле Совјетског Савеза. У Регановом тиму професор економије Милтон Фридман, нобеловац , посебно је допринео слому , без испаљеног метка, већ урушеног, Совјетског Савеза. Све државе Источне Европе су биле за вишестраначке изборе и реформе. Мађарска још 1985.г., па је тамо смена власти протекла мирно.
На жалост, тако није било у Југославији. Иако је била ван зида, показало се да је уз сва заклињања, Југославија била најослоњенија држава на Берлински зид и падом зида, изгубила ослонац. И то толико, да распад Југославије још траје. Несврстана, а заробљена зидом неслободе. До краја.
Демонстарције у Источној Немачкој почеле су у октобру 1989.г. У Дрездену, дакле у И. Немачкој, тада мајор КГБ Владимир Владимировић Пуитин је службовао пету годину заједно са Штазијем (Источно немачка тајна служба). Демонстранти у Дрездену су демолирали зграду Штазија и дошли пред тамошњу зграду КГБ. Дочекао их је мајор Путин и упозорио их да је зид пао уз сагласност совјетске власти, да се налазе на совјетској територији и одбранио зграду. Љути и несрећни демонстранти су се брзо опаметили када им је објаснио на немачком да је у његовом пиштољу дванаести метак за њега. Саморазумљиво је било за кога су остали меци. Утисак је, да је био веома убедљив. Демонстранти су живи и здрави отишли кућама, схвативши да важно помоћи судбини у своју корист , да је живот само један и да је сваким даном и иначе, све краћи и краћи.Нису могли знати да је пред њима један од, ускоро, најмоћнијих људи на свету у последњих бар 15 година.
У већ уједињеној Немачкој бивши шеф Штазија Маркус ( Миша) Волф добија понуду ЦИА да ода мрежу КГБ агената за зелени картон и живот на високој нози у САД. Суђено му је за велеиздају, мито и отмице. Осуђен је прво на 6 година затвора, па је ослобођен, па је опет осуђен на 2 године затвора. На издржавање казне није отишао, остао је на условној слободи. Наиме последњи пут пре судским већем је питао судије да ли хоће да им да им саопшти ко им све седи у Народној скупштини Савезне Републике Немачке, Бундестагу. Судије, матиране у првом потезу нису желеле , ни смеле, то да чују. И није им рекао. На условној слободи је остао до краја живота.
Почетак краја се изражавао и осећао на бројне начине. Писац Жарко Петан је још седамдесетих година написао: „ „Пролетри свих земаља уједините се. Сабирни центар Западна Немачка“.
Те 1989.г. источно европски режими су збрисани као громом из политички врло тмурног неба. Међутим, у Југославији, у Србији , на Косову пољу Слободан Милошевић је међу осталим рекао:“Шест векова касније, опет смо у биткама и пред биткама. Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене“. И заиста није их искључио.
Тенкови су прво изведени на Београд, 9.марта 1991.г., на већ опустеле и разлупане улице после демонстрација. Тв слика је отишла у свет, а подршка његовој политгици се истопила. Мобилизација за рат није успела. Одзив је био само 17%. Ратни ветерани се обраћају садашњој власти и траже несплаћене ратне дневнице од власти која их је онда као власт позвала у рат. Црни барјаци су постављени на многе куће.
Ове 2019.г. пред тридесетогодишњицу Милошевићевог говора на Косову пољу и деветоновембартског рушења берлинског зида, донедавни министар финансија у влади Александра Вучића Душан Вујовић, иначе експерт Светске банке, у првом јавном иступу после оставке за Копаоник бизнис ревију под насловом „Овим темпом још век и по до ЕУ стандарда“, истиче : „Ако би бруто домаћи производ наставио да расте истим темпом као у последњих 10 година, од почетка глобалне кризе биће нам потребно 185 година да досегнемо реалну куповну моћ 15 старих чланица ЕУ“. ( НИН, 28. 02. 2019.г. стр.36.) То је биланс. Неки су покушали да ублаже оцену па су оценили да би било довољно 60 година да стигнемо ових 15 старих чланица. Претпостављам ако оне стану и да нас сачекају. Ратови из деведесетих су коштали. А Хашки суд се показао као последења југословенска институција. Већи део друштва делио је антимодернизам војске, полиције и цркве. (Стеван Павловић)
Душан Вујовић додаје да ће Србија имати и даље ограничен економски раст у средњорочном периоду. Такође истиче да ће се осећати недовољна независност судства, невидљивист у јавном сектору и корупција.
Ипак државе источне Европе дочекују јесен 2019.г. у позитивном билансу. Животни век у тим држављам је у просеку за пет година дужи него пре 1989.г. Словенци , Естонци и Чеси чак осам година дуже него пре 1989.г.
Пољски БДП је осам пута већи него 1990.г., Словачки 7,5, Словенији два пута већи а у Хрватској 1,7 због рата.
(Подаци Дејана Јовића, према листу Гардијан)
Србија мора да расте три пута брже од ЕУ (Ајгингер, Аустријски институт за економска истражиања. Он додаје да само ако Немачка и Аустрија привредно расту, Србија може имати још већи раст и тако смањити заостатак. Такође, ако бдп ЕУ расте 1-2%, у Србији мора за 5%. Ово је тврдио још 2016.г. (НИН, 21. О07. 2016.г.)
Србија је неразвијена земља. Читави делови Србије немају пијаћу воду, канализацију. У Војводини само 9 водовода има пијаћу воду. Многи делови Београда немају канализацију, тако да се Србија може поредити пре са државама Африке и то оном које немају нафту.
Систем за чишћење отпадних вода у сливовима река кошта 5 милијарди евра. До тада ће се канализацијеа изливати у реке. У нашем региону камионџије чакају 3000 година на граничним прелазима (а време је новац). Из буџета се сваке године издваја 300 милиона евра за јавна предузећа која нико није хтео да купи. Влада се истовремено хвали овдашњом јефтином радном снагом и годинама, скором платом од 500 евра. 142 особе деневно напуштају Србију, а 146 особа дневно умире од срчаних болести.
Светска банка предлаже привредни раст од 5, или 6, % уместо садашњег од око 3,5%. Такође, пределаже стране инвестиције у
у високо развијене технологије да би било озбиљнијег раста. Светска банка уочава корупцију као озбиљан проблем уз примедбу да судски поступци трају по 600 дана да би се један обичан уговор спровео.
Ето тако дочекујемо 9.новембар и 30 година од пада берлинског зида.
Овде не сметају проблеми већ говор о проблемима.
Да ли је будућност иза нас?
Трампов рат против дубоке државе се окреће – против њега! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Правда
