Немачка би требало да тежи да повећа трошкове за одбрану на захтев од 2 одсто БДП-а са мандатом НАТО-а до 2031. године, најавила је министарка одбране Анегрет Крамп-Карренбауер, откривајући планове за скоро удвостручење издатака за одбрану земље и укључивање у „асертивније“ одбрамбене политике у одбрана немачких интереса у иностранству.
Говорећи на Универзитету Бундесвера у Минхену у четвртак, министарка одбране је потврдила да ће за "спреман за употребу", "свеобухватно опремљен Бундесвер" бити потребна већа финансијска средства, укључујући да ће до 2024. потрошити 1,5 одсто БДП-а и 2 одсто до 2031. " не зато што други то захтевају, већ зато што је то у нашем сопственом безбедносном интересу. "
Према Крамп-Каренбауеровој, Немачка има интерес да очува тренутни светски поредак и зато мора више да уложи у одбрану да би се заштитила. „Држава са нашим економским и технолошким могуц́ностима… геостратешки положај и глобални интереси не могу само посматрати ситуацију споља. Имамо дужност и интерес да активније учествујемо у међународним пословима “, рекла је она.
Поред буџета, Крамп-Каренбауер, Меркелова наследница на челу владајуће Странке хришћанско-демократске уније, предложила је и друге иницијативе за које је рекла да могу ојачати националну одбрану, укључујући повећање сарадње са европским суседима Немачке, посебно Француском, стварање америчког стила 'Националног савета безбедности' и концентрисаног напора да се преобликује Бундесвер.
Министарка одбране је додао да, иако би немачки парламент требало да настави да одређује када и ако треба да пошаље немачке трупе у иностранство у потенцијално опасне мисије, убрзани парламентарни механизам би био пожељнији у случају мисија које предводе НАТО, УН или НАТО.
Према подацима Међународног института за истраживање мира у Стоцкхолму, Немачка је на одбрану 2018. године потрошила еквивалент од око 49,5 милијарди долара или 1,2 процента свог БДП-а, испод главних европских савезника НАТО-а, Француске (63,8 милијарди УСД) и Велике Британије (50 милијарди УСД), што је на осмом месту на свету по укупној потрошњи.
За поређење, Русија, највећи потенцијални противник НАТО-а у Европи, потрошила је 61,4 милијарде долара за своју војску у 2018. години, с тим што је потрошња последњих година падала, а Москва је недавно испала из првих пет земаља по укупној потрошњи, иза САД-а, Кине, Саудијска Арабија, Индија и Француска.
Међутим, упркос својим значајним средствима, немачка војска жалила се на вишеструке проблеме повезане са недостатком буџета, од недостатка борбених чизама до проблема са авионима и проблема са новим бродовима за немачку морнарицу.
Немачка је добила вишеструку опомену од Сједињених Држава, лидера НАТО савеза, због својих ниских трошкова за одбрану, при чему је Трампова администрација недавно претила могућност премештања неких од 35.000 америчких трупа стационираних у Немачкој у Пољску. У августу канцеларка Ангела Меркел набрајала је оно што је рекла да су неки "добри разлози" да америчке трупе остану у земљи, указујући на дугогодишње пријатељске везе, као и на велике немачке инвестиције у пружање потребне инфраструктуре за америчке трупе, које имају био је стациониран у Немачкој од 1945. године.
Прочитајте ОВДЕ какав се то скандал догодио на прослави пада берлинског зида.
Извор: rs. sputniknews. com
