Саговорници истичу да се најновија одлука Вашингтона могла „наслутити“ након недавне посете директора у Стејт департменту задуженог за санкције Томаса Зарзецког.
Милан Антонијевић, извршни директор Фондације за отворено друштво, наводи за Данас да „санкције показују кретања у односима између две државе, тога се многи сећају из деведесетих када нас је државни врх увукао у озбиљне санкције“.
– Овде нису у питању санкције које су усмерене ка Србији, већ ка појединцима, али показују пропуст наше администрације да реагује и повећају посматрање једне земље. Даљи однос државе према онима који су под санкцијама Америке је следеће што се ће се посматрати. Реакција државе зависи од много фактора, између осталог, и од озбиљности саме државе, али и од мера које може предузети како би ту озбиљност показала, указује Антонијевић.
Игор Новаковић, директор истраживања ИСАЦ фонда, коментарише за Данас да потез Америке представља „управо оно што је власт најавила након посете Зарзецког – „таргетиране санкције на појединце и компаније“.
– Важно је да су у овом случају то приватне компаније, а не државне, као и то да нико од државних функционера није на листи. На овом случају се, очигледно, радило годинама и на неки начин представља логичан след околности. Међутим, мислим да је ово јасно упозорење и свакако ће имати одређене политичке импликације на односе САД и Србије. Управо на тој равни је и најава од пре недељу дана да се Србија више неће наоружавати. Чини ми се да је то порука западним партнерима, пре свега, Сједињеним Државама, истиче Новаковић.
Марко Савковић, програмски директор Београдског фонда за политичку изузетност, констатује за Данас да ће амерички ембарго негативно утицати на односе Србије и САД „само ако се покаже да иза Слободана Тешића стоје људе који су повезани, или су у служби наше државе, односно ако таква сумња постоји у Вашингтону“.
– Можда није у директној вези, али подсећам да су САД упозоравале да би набавка хеликоптера „миг 35“ Србију учинила подложном режиму санкција. Након што су четири хеликоптера допремљена у Београд, председник Александар Вучић је изјавио како Србија стаје са набавкама и да се даље „неће наоружавати“. С друге стране, САД су исувише уложиле у унапређење односа и пре свега, имиџа Америке у Србији у протекле две године, акцијама које су подсећале на својеврсну „офанзиву шарма“. Ово је сада постао проблем који је изашао из оквира унутрашње политике и на који Београд мора да реагује. Узимајући у обзир природу посла какав је трговина наоружањем и војном опремом, постоји ризик да кредибилитет државе буде додатно нарушен, сматра Савковић.
„Олако изрицање казни“
Историчар и аналитичар Драгомир Анђелковић каже да „САД олако дају себи за право да изричу санкције“. „Америчке санкције не би смеле да утичу на то да Србија престане да купује наоружање од Русије, нама је потребан ефикасан систем одбране. САД наоружавају наше опоненте у региону – Албанију и Хрватску“, поручује он.
Извор: Данас
