Као кључне факторе који су покренули тај процес у последњих годину дана он види пре свега то што је Вашингтон одобрава идеју о размени територија, а онда и блокирање политике проширења ЕУ и победу Аљбина Курта на изборима на КиМ.
Како каже, САД су прихватањем саме идеје о промени граница, као једног од могућих решења за косовско питање, заправо "признале" да су питања етничких граница важна", након толико година у којима се креатори политика у овом регион тврдили да је могуће решити све проблеме на Балкану без померање граница.
Британски дипломата истиче као значајно за овај процес и то што је одустајање од политике проширења у Бриселу окончало илузију да је европска интеграција Србије могућа као одржива замена за српску државност на КиМ.
Као трећи кључан фактор за реализацију идеје о великој Албанији, Лес види победу политичке опције Аљбина Куртија у Приштини која је оживела идеју о албанској националној држави.
"Мислим да ће албанска национална држава у наредних неколико година постати стварност", истиче Лес.
Он додаје да тај процес "оркестрирају" најпре сами Албанци, уз делимичну подршку САД, чији циљ није стварање велике Албаније, већ , како каже, "избацивање Русије са Балкана односно Србије, главног партнера Русије у региону”.
На питање да ли Албанија тренутно покушава да се наметне као водећа сила на Западном Балкану, Лес каже да се Албанци не баве питањем доминације у региону, већ да желе добар живот, сигурност, просперитет и права.
" Али, Албанци ван Албаније закључили су да је препрека остварењу овог циља непостојање сопствене државе у којој могу да воде своју политику и која је довољно јака да издржи све непријатељске спољне утицаје. То подразумева стварање албанске националне државе, на територији на којима они живе,а то су Албанија, Косово и територије у Србији и Северној Македонији”, каже Лес.
Он сматра да је за Куртија сада проблем што је Албанија корумпирана, криминализована и нефункционална,и верује да он не жели да уједини тзв. Косово са таквом државом.
"Сада његов покрет започиње кампању 'чишћења Албаније', путем своје нове филијале у Тирани. Тренутно је тај покрет у Албанији углавном укључен у грађанске активности, али очекујем да ће се ускоро регистровати као политичка странка и извршити директан притисак на локалне политичаре", сматра Лес.
Он оцењује да се идеја о националном уједињењу Албанаца можда може свидети и политичарима из Албаније, посебно након неуспеха на путу ка ЕУ, уколико она не буде представља претњу за њихове интересе.
“Албанија и тзв. Косово ће се свађати око многих питања политике, јер њихови интереси нису у потпуности усклађени. Најновији пример тога је такозвани мини шенген за који Тирана жели да Албанија буде део потенцијалне економске користи, али који Приштина одбацује због ризика да се Косово врати у српску сферу”, подсећа Лес.
Једно је сигурно, каже он, статус кво не одговара Приштини јер их спречава да заузму своје место у међународној заједници што као решење оставља само сценарио по коме тзв. Косово може да стекне правни статус, а то је интегрисање са признатом државом Албанијом, што је, за чудо, стратегија коју Аљбин Курти сада подржава”, закључује Лес.
Он међутим, подсећа на циљ САД да неутралише руски утицају на Западном Балкану, што, како каже ставља Вашингтон у неку врсту зависног односа са Србијом, због чега ће косовско питање бити решено под условима који су прихватљиви и за Србију .
"А предуслов Србије за признавање тзв. Косова је подела територије", закључује Лес уверен да ће САД то да прихвате.
Прочитајте ОВДЕ зашто амерички адмирал жели да Србија уђе у НАТО.
Извор: Танјуг
