„Наш уредник је слетео и добро је. Тренутно је на аеродрому и пролази кроз неопходне процедуре како би му био враћен пасош“, написали су новинари Крика на Твитеру.
Дојчиновић је у Абу Дабију требало да говори на конференцији Уједињених нација о корупцији.
Из Крика наводе да је Дојчиновић у уторак увече задржан на аеродрому у Абу Дабију, где му је саопштено да је на „црној листи“ и да не може да уђе у земљу.
„Казали су да ме нису Уједињени Арапски Емирати ставили на црну листу, већ да је то био захтев неке друге владе, али ми нису рекли које“, наводи Дојчиновић.
Из Министарства спољних послова Србије за ББЦ истичу да је амбасада Србије у Абу Дабију затражила информацију о разлозима задржавања Дојчиновића.
„Што се тиче Србије, Министарства спољних послова, Владе Републике Србије – никада нису, нити ће, сугерисати било којој држави на свету да било ког држављанина Србије стављају на рестриктивне листе“, истичу из министарства.
У међувремену се огласили и други учесници.
„Пет невладиних организација добило је забрану учешћа (на УН конференцији) коју су, из непознатих разлога, донеле непознате државе без могућности жалбе. Ако су земље озбиљне по питању владавине права, то мора да почне овде“, наводе из Међународне коалиције невладиних организација које надгледају спровођење УН конвенције против корупције.
„Нечувено“
Дру Саливан, уредник и кооснивач Пројекта за истраживање криминала и корупције – у којем је Дојчиновић регионални уредник – каже да је све ово „нечувено“.
„Како је могуће да стручњаку из области корупције који је на позив Уједињених нација кренуо на њихову конференцију о корупцији, није дозвољено да уђе у земљу“, истиче он.
Саливан наводи да је Абу Даби свим припадницима организација цивилног друштва покушао да забрани да говоре на тој конференцији.
„Све то на основу неке мистериозне црне листе, за коју не знамо шта је. Требало би да нам објасне зашто је један од најпознатијих светских новинара из области корупције стављен на црну листу, ко је ту листу направио и како се доспева на њу“, наводи Саливан.
Он истиче да би власти Србије могле да знају „нешто о тој црној листи“.
„Јасно је да Абу Даби и неке друге владе, попут Србије, не толеришу кад медији извештавају о корупцији – то показује колика је њихова посвећеност борби против корупције и да је све заправо шарада“, додаје.
Шта се десило?
Дојчиновић је на аеродром долетео у уторак око 20 часова директним летом из Београда, када су га службеници на пасошкој контроли задржали и узели му пасош, пише Крик.
„Након тога су ме одвели у део аеродрома где се налази полиција. Тамо су ми узели отиске прстију, сликали ме и направили фајл. Затим су ме оставили да чекам под надзором и тек након пет сати чекања рекли да ћу ујутро бити депортован у Србију“, каже Дојчиновић за портал Крика.
Како наводе, затим је под пратњом укрцан на јутарњи лет, без јасног образложења. Слетео је у Београд око 10.30 часова у среду.
Дојчиновић је на панелу у Абу Дабију требало да говори о сузбијању прекограничне корупције, прања новца и организованог криминала.
Из Министарства иностраних послова Србије наводе да се Дојчиновић није обратио представницима амбасаде у Абу Дабију, нити затражио конзуларну помоћ.
Такође, истичу да то нису урадили ни државни органи УАЕ, нити су амбасаду обавестили о разлозима задржавања.
„Амбасадор Републике Србије, који је присуствовао међународној конференцији Канцеларије УН за борбу против дроге и криминала, на самој конференцији, посредно, од учесника конференције обавештен је о овом догађају“, наводе из министарства.
Они истичу и да је „дискреционо право сваке државе да по сопственој процени онемогући улазак страним држављанима, те да нема обавезу да образложи разлоге свог става“.
Није први пут
Дојчиновић је у сличној ситуацији био 2015. године, када је задржан на аеродрому у Москви, а затим депортован у Србију.
Тада је требало да студентима Факултета за журналистику одржи предавање о истраживачком новинарству.
Уместо тога је цео дан провео у притвору и забрањен му је улаз у Русију до 2020. године.
Из Крика наводе да је Дојчиновић више пута од руских власти тражио објашњење због чега је депортован, али да одговор није добио.
Једино су му из руске тајне службе ФСБ у писму навели да га сматрају „претњом по националну безбедност и јавно здравље“, додају из Крика.
Слобода медија и Србија
Србија је у 2019. пала за 14 места на Светском индексу медијских слобода, саопштено је у априлу из организације Репортери без граница.
Србија се тако нашла на 90. од 180 места.
„Расте број напада на медије, укључујући претње смрћу, а све чешће су и запаљиве изјаве званичника усмерене против новинара“, пише у извештају за 2019. годину, уз упозорење да су многи напади на новинаре остали неистражени и нерешени, а починиоци нису кажњени.
У том извештају било је речи и о истраживачким новинарима.
„Агресивне кампање против истраживачких новинара које спроводе провладини медији су у пуном јеку. Неки храбри новинари и даље извештавају о опасним темама као што су криминал и корупција, али њихови извештаји имају ограничену публику због концентрације власништва над медијима“, упозорили су аутори извештаја.
Прочитајте ОВДЕ какве то монструозне претње стижу из Приштине.
Извор: BBC News на српском
