Постер је постављен испред хотела Рогнер у Тирани, у ком ће се одржати регионални састанак лидера земаља Западног Балкана, ком ће, тим поводом, између осталих, присуствовати и Вучић сутра и прекосутра.
Вест о Вучићевој званичној посети Албанији данима се налази у центру пажње медија у Приштини, јер бројни политички представници, у првом реду представници ЛВВ негодују због ове посете.
Хаки Абази, један од новијих чланова ЛВВ, огласио се путем Фејсбука, наводећи да Вучић не заслужује да посети Албанију “због порицања масакра на Косову”.
“Негирање масакра у Рачку, порицање системског силовања на КиМ, подршка геноциду и рехабилитација хашких криминалаца не треба да добију добродошлицу у Албанији, посебно не на рачун КиМ и интереса Албанаца“, написао је он на Фејсбуку.
У Тирани ће се одржати и трећи по реду састанак у склопу иницијативе мини-Шенгена, која је такође непопуларна на КиМ.
Раније ове недеље, косовски премијер у оставци, Рамуш Харадинај, саопштио је да на овај састанак нити је позван, нити би ишао да је позван, а дан касније се огласио и председник Хашим Тачи. Он је потврдио да је добио позив, али и истовремено најавио да ће позив одбити због присуства Србије.
“Србија је починила геноцид над грађанима КиМ и данас не само да негира почињене злочине, већ и даље негира постојање наше државе“, рекао је Тачи.
О „Мини Шенгену“
Од њеног представљања у октобру у Новом Саду, иницијатива мини Шенгена, балканског Шенгена или малог Шенгена, како је све називана у медијима, наишла је на бројне контроверзе на КиМ.
Заједничку декларацију која предвиђа елиминисање граничних контрола и осталих баријера за лакше кретање у региону до 2021. године, и која би истовремено омогућила и грађанима да путују у региону само уз личну карту, као и да се запосле било где уколико имају потврду о својим квалификацијама, за сада су потписали само иницијатори – Србија, Албанија и Северна Македонија.
Другом састанку у склопу ове иницијативе, одржаном на Охриду прошлог месеца, придружили су се и председавајући Савета министара Босне и Херцеговине, Денис Звиздић и министарка економије Црне Горе, Драгица Секулић, мада званичан став о придруживању или непридруживању овој иницијативи, ове две земље до сада нису изнеле.
На КиМ је ситуација, међутим, знатно другачија. Поред тога што тзв. Косово није било представљено ни на једном од два састанка, од косовских званичника редовно стижу критике и на рачун саме иницијативе, али и на рачун иницијатора, који, како тврде, тзв. Косово ни не позивају. Косовски званичници су најкритичнији према Албанији од које траже да има однос према Србији какав тренутно има и тзв. Косово, док саму иницијативу виде као настојање Србије да створи нову Југославију.
С друге стране, иницијатори иницијативе, а посебно премијер Албаније Еди Рама, као и председник Србије, Александар Вучић, више пута су наглашавали да су тзв. Косову отворена врата ове иницијативе, док су од међународних представника стизале поруке да таква иницијатива не би била комплетна без тзв. Косова.
Да за тзв. Косово има места на „столу мини-Шенгена“, недавно је тврдио и амбасадор САД у Приштини, Филип Коснет, који је изразио и наду да ће се нова влада придружити иницијативи.
Прочитајте ОВДЕ како су се раније формирале владе у Приштини.
Извор: Косев
