Османовићев адвокат рекао је да сада предстоји улагање жалбе Апелационом суду у Београду.

"Одбрана је обавештена да је Суд одбио решење којим се одбио захтев Тужилаштва БиХ за изручење Османа Османовића Босни и Херцеговини. Још увек нисмо запримили образложење. Очекујемо током дана образложење, да видимо на које се Суд стандарде и ставове позива у том наведеном решењу. С тим да ће се одбрана свакако искористити своје законско право да у најкраћем року уложи жалбу на наведено решење Апелационом суду у Београду, очекујући да ће Апелациони суд поништити то решење и омогућити да се Осман Османовић испоручи Босни и Херцеговини", навео је Црновршанин следеће кораке одбране.

Истрага због сумње у ратни злочин

Осман Османовић, бивши директор Порезне управе Брчко Дистрикта и бивши припадник Хрватског већа обране, те Армије БиХ ухапшен је 23. новембра на Граничном прелазу Сремска Рача у Србији, по потерници из Београда.

Тужилаштво за ратне злочине Србије донијело је наредбу о провођењу истраге против Османа Османовића, због сумње да је извршио ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима у љето 1992. године у Горњем Рахићу на подручју Брчког, на северу Босне и Херцеговине.

Но, уколико и Апелациони суд потврди одлуку Вишег суда у Београду то не мора значити да ће истрагу у случају Османовић водити Тужилаштво за ратне злочине Србије, објашњава Црновршанин. Реч је о паралелном поступку које је покренуло Тужилаштво БиХ.

" Још увек то неће бити коначна одлука, обзиром да је Тужилаштво Босне и Херцеговине у међувремену упутило и захтев за преузимање и уступању предмета правосуђу Босне и Херцеговине и о којем захтеву ће у наредном периоду такође одлучивати Виши суд у Београду. То су два иста поступка, две исте радње. Ово је радња изручења, а паралелно је и подузета радња, односно поднесен је предлог за преузимање комплетног предмета и уступање истог правосуђу БиХ", објашњава Османовићев адвокат.

Осман Османовић се пре три дана, тачније 23. децембра на рочишту у Београду јасно изјаснио да жели бити изручен БиХ.

"На наведеном рочишту се Осман Османовић изјаснио да по скраћеном поступку жели да се изручи правосуђу Босне и Херцеговине, обзиром да је он држављанин Босне и Херцеговине и да има стално место пребивалишта у БиХ", рекао је Црновршанин након тог рочишта у Београду.

Тужилаштво за ратне злочине Србије је и на рочишту у понедељак 23. децембра јасно показало да није сагласно да истрагу у случају Османовић проводи босанскохерцеговачко правосуђе.

"Тужилаштво се том предлогу противило наводећи како се проводи истрага већ у Републици Србији, а коју проводи Тужилаштво за ратне злочине и из тих разлога они сматрају да не треба удовољити том захтеву", рекао је тада Црновршанин.

Мере Тужилаштва Босне и Херцеговине

Тужилаштво Босне и Херцеговине је четири дана након хапшења Османа Османовића (27. новембар) упутило Министарству правде БиХ предлог да то Министарство упути молбу правосудним институцијама Републике Србије за изручење Османа Османовића правосуђу Босне и Херцеговине.

Тада је то и потврдио Борис Грубешић, који је рекао да Посебно одељење за ратне злочине Тужилаштва БиХ ради на предмету који се односи на Османовића.

"Такође, разлози због којих се тражи изручење у БиХ су што су наведени злочини почињени на територији Босне и Херцеговине, где су жртве држављани Босне и Херцеговине, као и да се докази и сведоци налазе у БиХ, те је Османовић Осман држављанин БиХ. Предлог је данас упућен према Министарству правде Босне и Херцеговине на даље поступање”, казао је Грубешић.

И главна тужитељица Босне и Херцеговине Гордана Тадић новинарима је још 18. децембра на скупу у Сарајеву о регионалној сарадњи у процесуирању ратних злочина, рекла да су подузели мере у случају Османовић.

"Ми смо већ подузели мере у Босни и Херцеговини и поднели смо молбу да се предмет уступи Тужитељству БиХ у рад. Међутим, то је, наравно, у оквиру међународне правне помоћи, у оквиру више учесника догађаја, па ћемо видети како ће то даље ићи. Ми са колегама разговарамо отворено и транспарентно и покушавамо на најбољи могући начин превазићи ове проблеме, јер за Тужитељство Босне и Херцеговине то је од изузетног значаја. Ми смо Тужитељство које имамо веома велики број решених предмета", нагласила је тада Тадић.

Тражена је и информација у Министарству правде Босне и Херцеговине, но, Министарство није одговорило.

Османовићев адвокат Мирсад Црновршанин каже како је одбрана тражила да се примени директно билатерални уговор закључен између Босне и Херцеговине и Србије.

"То је уговор о пружању правне помоћи у кривичним стварима, који дефинише да се лица, односно да се држављани у конкретном случају држављанин Босне и Херцеговини који су лишени слободе на подручју државе Србије, по том уговору, изручују правосуђу Босне и Херцеговине. Међутим, Тужилаштво за ратне злочине се позива на Закон о међународној правној помоћи Републике Србије који искључује ту могућност. С обзиром да имамо у примени тај уговор, онда се овде у конкретном случају примењује уговор а не Закон на који се Тужилаштво позива", каже Црновршанин.

Процедура

Иначе, пут кроз међународну правну помоћ полази од Тужилаштва, овога пута босанскохерцеговачког, па до Министарства правде БиХ, а онда то упућује Министарству правде Србије, а потом они то уступају Тужилаштву за ратне злочине, објашњење је Османовићевог адвоката Мирсада Црновршанина.

Ђорђе Дозет, Османовићев адвокат у Србији, каже да се осим комуникације између две државе у вези са изручењем Османовића Босни и Херцеговини, тренутно утврђују чињенице у овом случају пред Тужилаштвом за ратне злочине Републике Србије.

“Нити један до сада такав захтев није прошао, из простог разлога што, кад погледате прописе из Републике Србије и Босне и Херцеговине, то не пије воде.”
- Ђорђе Дозет

"Није нам први пут да Босна и Херцеговина покушава на тај начин да исходује од Србије да јој се преда њен држављанин. Нити један до сада такав захтев није прошао, из простог разлога што, кад погледате прописе из Републике Србије и Босне и Херцеговине, то не пије воде. Сам појам изручења је регулисан на сасвим другачији начин, услови за изручење су прописани и једној и другој држави. Ова ситуација не задовољава услове за изручење, међутим, задовољава услове за уступање предмета и уступање окривљеног за вођење кривичног поступка из једне у другу државу. То је био пут којим је требало ићи и који може да буде успешан, ако се све буде даље дешавало Lege artis (на прописан, стручан начин) онако како говори право", објаснио је Дозет.

Детаљи случаја Османовић

Осман Османовић, наводи његов адвокат Ђорђе Дозет, Тужилаштво за ратне злочине Србије терети за ратни злочин против цивилног становништва у месту Рахић на подручју Брчко Дистрикта, тачније на северу Босне и Херцеговине.

"Тужилаштво РС терети га за наводно физичко и психичко злостављање двојице заробљеника. Не знам како да их назовем, јер један је, наводно, цивил, а други припадник Војске Српске, у Брчком, односно у том делу територија", рекао је Дозет.

За ратна дешавања у месту Рахић на подручју Брчког било је отворено неколико предмета који су окончани пред судом Брчко Дистрикта.

"Било је за злостављање истих људи на истом локалитету. Колико ја знам, вођено је осам кривичних поступака против барем осморице људи, који су, неки правоснажно, окончани осуђујућим пресудама, неки правоснажно или у првом степену окончани ослобађајућим пресудама, али у сваком случају, процесуирана су у Босни и Херцеговини дешавања у том притвору, логору, углавном на том локалитету, где су држали заробљене припаднике војске, односно цивила", рекао је Дозет.

Међутим, Дозет истиче да Османовић у тим поступцима уопште није помињан.

"Он се појављивао као сведок на тим суђењима. Њега никад нико није поменуо, у било ком контексту", каже Дозет.

Османовића је, како каже, адвокат из БиХ Мирсад Црновршанин пријавио Документациони центар за истраживање ратних злочина Републике Српске. Реч је о кривичној пријави, нагласио је Црновршанин.

"На дан лишења слободе, а то је 23. новембар није уопште постојала истрага против Османа Османовића, већ је он ухапшен искључиво на бази кривичне пријаве. Тек сутра, дакле 24. новембра поступајући тужилац доноси наредбу о спровођењу истраге. Дакле, он је лишен слободе и задржан је а да уопште у Републици Србији није постојала истрага против њега, тек је накнадно отворена", објаснио је Црновршанин.

Исти су пријавитељи и за исто кривично дело, те чињенични опис у случају Османовић коју проводи и Тужилаштво Босне и Херцеговине, нагласио је Црновршанин, због чега се и тражи његово изручење Босни и Херцеговини.

Приштина још без владе! Више о томе прочитајте ОВДЕ!

Извор: Радио Слободна Европа