Пише: Ђорђе П. Мамула
Непосредно пред долазак председника Вучића у службену посету Владимиру Вадимировичу Путину, на руској државној телевизији, у емисији „Русија 24“, приказан је разговор Никите Боднарјева, Путиновог личног преводиоца приликом посете Београду, 17. јануара ове године и Евгенија Примакова млађег, посланика Путинове партије у Думи и унука познатог руског политичара истог имена и презимена, (који је крајем септембра 1991. уз сагласност Јељцина, стао на чело дирекције КГБ. Евгеније Примаков, постаје први шеф нове тајне службе Русије Бориса Јељцина).
Током разговора је истакнуто да је шпијунска афера са руским официром пуштена у јавност да би се скренула пажња са, како је речено, афере „Крушик“ која је избила због објављивања података о уплетености државног врха Србије у трговину оружјем произведеним у државном предузећу „Крушик“. Наиме, у Русији о томе у медијима није било много речи, али о тој трговини се пише и говори месец и по дана у Србији и свету.
Током емисије је наглашено да је председнику Вучићу позлило због афере “Крушик” и да је зато пуштен стари снимак са Јутјуба, да би се пажња јавности усмерила на тај филм о шпијунажи, а не на то да је председник Вучић три дана у болници, недоступан медијима. Никита Боднарјев и Еевгениј Примаков, јуниор, су људи из најближег политичког окружења председника Путина. Зли језици би рекли као да их је он одабрао да се обрате руској и међународној јавности о великој афери “Крушик“. Њихов говор је био без оклевања, директан, озбиљан. Никита Боднарјев је нагласио је у извозу мина у Украјину учествововао поименце.
Боднарјев није само преводилац за руски и српски језик. Радио у Руском институту за стратегијска истраживања и био задужен за Балкан. Он је оценио да је велика тема то што је у Украјини пронађене српске мине произведене у „Крушику“. Додао је да је то најновија производња и да је све изашло на површину, обзиром да су неексплодирану мину показале доњецке војне формације. Посао је ишао преко кипарске фирме, па је онда преко пољске фирме роба (мине) продата Украјини посредством сина директора украјинске фирме, „Украбоносервис“.
Пољска фирма је „Натан“, у чије име су долазила два држављанина Украјине. Њихова имена и бројеви пасоша су добро познати, каже Боднарјев. Овим речима Никита Боднарјев је дословно потврдио писање дела београдске штампе и тешке оптужбе неких народних посланика у Народној скупштини Србије. После овога, недавни деманти амбасадора Украјине у Србији, делује као лопта која је пала бунар. Све блеђи утисак оставља и учешће шефа аналитике БИА Реље Жељског (аутор књиге „Политика у сенци насиља-Политичко насиље на северу Кавказа“) у тв емисији о шпијунској афери (?).
Остаје да се види ко ће из владе Србије одговорити Боднарјеву и Примакову, јуниору. Да ли ће неко понудити чињенице и оспорити њихове наводе. Ово тим пре јер према међународним прописима продавац оружја мора знати ко је крајњи, последњи купац оружја.
Занимљиво је да је руска државна телевизија приказала разговор Боднарова и Примакова пред долазак председника Вучића у Сочи, где је био у службеној посети председнику Путину. Претпрошле године је објављено да Србија не дугује Русији за гас. Утисак је да је председник Путин ставио тачку на шпијунску аферу и да прати ситуација у Србији.
Уочава се да председница владе Србије каже да ће на сваку примедбу опозиције, („Крушик“, докторати) влада испоручити нове успехе, инвестиције. Министар просвете на примедбе и питање новинарке које није било о аферама, већ о томе што је сваки трећи петнаестогогодишњак у Србији функционално неписмен, одговара да она не би прошла тест и одмах напушта конференцију за штампу, чим је упитан за одговорност. Министар просвете Шарчевић, иначе седи на столици Доситеја Обрадовића, Карађорђевог министра за школство (попечитеља) и као и премијерка Брнабић, чланица Трилатерале, уместо министарског одговра на питања новинара, враћа се на понашање које више одговара млађем узрасту. Ту нема места за сујету или замену теза и новинарима је требало одговорити или пак тражити краћи рок за одговор на питања. Али, далеко је до Доситеја. Предалеко.
Реч министар као што знамо у преводу значи слуга, слуга народа. Дакле, бити у служби народа, у јавној служби. Свуда у цивилизованом свету, то је највећа част, али и велики испит и још већа одговорност. Зато је давање оставке морални чин.
Изгледа да чланове владе Србије притиска бојазан да их неко нешто неупита о трговини оружјем произведеним у „Крушику“. Предузеће послује са губитком. Јуче угледно, данас случај.
Александар Обрадовић који је обелоданио податке о незаконитом раду у „Крушику“ је у кућном притвору, а јунаци шпијунске (?) афере нису ни легитимисани. Није им речено ни добро вече.
Стигла је и вест да Србија стопира куповину оружја из Русије, обзиром да је недавно у посети Србији био службеник Стејт департмента задужен за међународне санкције.
Добра вест је да је председник Путин поклонио председнику Вучићу пушку краља Милана Обреновића, некада пријатељски расположеном према Русији, док није са Бечом закључио тајну конвенцију 1881.г.,којом је ограничио независност Србије у корист Аустро-Угарске, где је и сахрањен у манастиру Крушедол. Ипак, после пет векова Србија је у његовом мандату стекла државност.
Прочитајте ОВДЕ да ли Вучић купује време?
Извор: Правда
