Правда

Премда је питање пензионог осигурања и услова за пензионисање запослених углавном у надлежности сваке појединачне државе чланице Европске уније, Брисел све гласније настоји да утиче у овој области с намером да натера државе да подигну старосни праг за пензионисање. Осим тога, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је у недавно објављеном инвестиционом плану, који би са 300 милијарди евра требало да подстакне раст у ЕУ, навео да очекује и да свака чланица ЕУ спроведе националну реформу у осетљивим областима као што је питање пензионог система. Већ дуже време Комисија препоручује реформу која се заснива на томе да се и пре 2030. за пензионисање и мушкараца и жена успостави јединствени старосни праг од 67 година, те да се свако раније пензионисање утиче на смањивање износа пензије. Штавише, због чињенице да је европско становништво све старије, све су гласнији предлози да већ до 2020. се праг за пензионисање подигне на 66 година, од 2036. на 67, а од 2046. на 68 година. Засад су под најјачим притиском државе које се налазе у економски потешкоћама, попут Грчке или Хрватске. Тако се премијер Зоран Милановић нашао пред „препоруком” Европске комисије да се у Хрватској у пензију одлази са 67 година и пре 2030. „Та прича мора стати и мора бити јасно дефинисана, морамо подвући црту”, поручио је Милановић, наглашавајући да он јесте за ЕУ, али да о оваквим питањима она не може да одлучује и да граница за пензију не може бити иста за сва занимања. „Унифицирани праг од 67 година не држи воду. То је бирократска тема дана, шлагер који се у Европи пева неко време.” Мало је вероватно да ће премијер најмлађе чланице ЕУ успети још дуго да одолева притисцима, будући да и земље оснивачи ЕУ, попут Немачке и Белгије, увелико раде на подизању прага за пензионисање. Тако је нова белгијска десничарска влада, у настојању да смањи државне расходе за 11 милијарди евра, предложила, између осталог, да  се од 2030. у пензију одлази с 67 година, уместо са 65 година, како је сада. Међутим, цео пакет мера штедње наишао је на силовит одговор синдиката, који данима организују протесте. С друге стране, заступници јединственог прага за пензионисање мушкараца и жена виде у Шведској пример земље како је то могуће успешно применити. У Шведској је сада приметно да се припадници беби-бум генерације (рођени између 1946. и 1964) одлучују да не одлазе у пензију после навршене 65. године, већ настављају да раде. Било да су у питању мушкарци или жене.

Прочитај још:Зашто је ЕУ минирала руску резолуцију у УННово самоспаљивање у БугарскојУхапшен кинески „краљ корупције“

Узрок тога виде у социјалној политици Шведске, која је одавно омогућила и очевима да иду на породиљско боловање, тако да већина терета одгајања деце није само на женама. Родитељи имају право да поделе 480 дана плаћеног породиљског одсуства, а чак и ако се обоје одлуче да раде убрзо после порођаја жене, на услузи им је вртић који дотира држава, тако да родитељи месечно за њега треба да плате око 150 евра, што је за шведске услове врло мало. Све то је утицало да Шведска има највећу стопу запослености у Европи – 74,4 одсто, док је просек у ЕУ 64,1 одсто. Осим тога, Шведска је међу државама која међу запосленима има највећи проценат жена и старијих људи, а то што више људи ради омогућава јој да од пореза намирује издашан социјални систем. Извор: Политика