У овом “приручнику за подривање суверених држава” нема подручја које није обухваћено, од финансија и економије, до националних тежњи, традиције, културе, религије и свих пора друштвеног живота. За подручја за која се обично мисли да се њима бави ЦИА, утврђено је да су на удару међународног монетарног фонда и Светске банке, за које Викиликс наводи да је доведена у сумњу њихова независност као главних међународних финансијских институција.
Опширан документ открива како је 2008. постојала “визија” политичке кризе у Венецуели, док у завршном делу појашњава како се овим “неконвенционалним начином ратовања”, како га зову државни подсекретар Моров и генерал Кејси, утицало на политичке процесе од Вијетнама до Авганистана ’80-их и даље, као и у осталим америчким интервенцијама у свету.
Документ, наравно, баца сенку и на тврдње које свакодневно слушамо о хиперинфлацији и економској кризи у Венецуели као последици лоше управе, јер потврђује тезу да, све да је влада у Каракасу и хтела, није могла учинити ништа по том питању.
Утом смислу су тачне тврдње оних који подсећају да је још за време владавине Уга Чавеза влада Венецуеле требало да крене путем дедоларизације, раскида економских веза са Сједињеним Државама, да се ослободи америчког долара и себи осигура нова тржишта. Ништа од тога није учињено и операција Вашингтона, уз помоћ Међународног монетарног фонда и Светске банке, била је рутински посао за америчку управу.
Америчка војска користи главне глобалне финансијске институције, Светску банку, Међународни монетарни фонд (ММФ) и Организацију за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), међу осталима, као неконвенционално “оружје” за промовисање својих интереса у иностранству, открива тајни војни приручник из 2008. године.
Део приручника “Финансијски инструмент националне моћи и неконвенционални амерички рат” написан је у септембру 2008. године, а Викиликс је документ објавио још у децембру исте године.
Сада Викиликс поновно скреће пажњу на документ, који описује као “амерички приручник за спровођење државних удара”, будући да појашњава тренутну политичку кризу у Венецуели, као и године кампање економског притиска који је Вашингтон водио против латиноамеричке земље.
Део документа који је Викиликс навео под насловом “Финансијски инструмент националне моћи и неконвенционални амерички рат” наводи како и на који начин глобалне институције могу да служе као средство економског ратовања за време сукоба, укључујући и општи рат широких размера, и како утицати на политике и присилити на сарадњу владе суверених држава.
Такође се истиче да Канцеларија за контролу страних средстава америчког трезора, која надзире америчке санкције наметнуте другим земљама, као што је у овом случају Венецуела, “има дугу историју спровођења вредног економског рата.”
У приручнику стоји како америчка војска “схвата да правилно интегрисана манипулација економском силом може и мора бити саставни део неконвенционалног ратовања”. Осим тога, истиче да Савет за националну безедност, којег тренутно води Џон Болтон, “сноси главну одговорност за интеграцију економских и војних инструмената националне моћи Сједињених Држава у иностранству.”
Илузија “независности”
Приручник отворено признаје оно што су многи аналитичари тврдили деценијама, а то је да су “независне” финансијске институције, као што су Светска банка и ММФ, заправо продужена рука у спровођењу силе од стране америчке владе, као и да ове две институције служе остварењу америчких геополитичких циљева у иностранству, као што тврди Витни Веб, новинарка и аналитичарка портала Минт прес њуз.
Пример је, према њеном мишљењу, Светска банка која има седиште у Вашингтону и чији је председник увек био амерички држављанин, а директно га је бирао председник те земље. Вашингтон је уједно и највећи деоничар банке, стога су САД једини члан с правом вета, док је амерички министар финансија Стивен Мнучин уједно и неслужбени гувернер Светске банке.
Међународни монетарни фонд је такође у великој мери под утицајем Вашингтона, који је његов највећи деоничар и плаћа највећу накнаду за одржавање институције, подсећа Витни Веб и упозорава како те организације своје зајмове и потпоре могу користити за “окупацију” задужених народа.
Венецуела и друге “мете” у Латинској Америци
У том смислу, аналитичарка наглашава да се с обзиром на блиску везу између америчке владе и тих институција “не би требали изненадити” да венецуеланска опозиција и Хуан Гваидо, који се прогласио “привременим председником” што је подржао и Вашингтон, затраже средства од Међународног монетарног фонда, а након тога и дугом телу које контролише ММФ, за финансирање његове паралелна владе.
Према мишљењу новинарке Веб, то је “врло значајно”, јер показује да је главни циљ Гваида, осим приватизације огромних резерви нафте у Венецуели, поновно повезивање земље с дужничком машинеријом коју контролишу САД.
Још једна мета овог “финансијског оружја” био је Еквадор, чији је садашњи председник Ленин Морено земљу покушао да врата на милост и немилост Вашингтона и спровео је “ревизију доделе азила” оснивачу Викиликса, Џулијану Асанж. За овај “уступак” је ММФ Морену обећао преговоре о 10 милијарди долара зајма.
У попис је укључена и Аргентина, која је прошле године добила највећи кредит за спашавање у историји Међународног монетарног фонда, увелико на наговор Сједињених Држава.
Укратко, иако је Пентагонов приручник за коришћење финансијских институција као алата у неконвенционалном рату објављен пре више од десет година, он је важан подсетник да је такозвана “независност” тих финансијских институција обична илузија и да су оне једно од многих “финансијских оружја” које америчка влада редовно користи како би сломиле вољу за независношћу или чак срушила суверене и осиромашене владе, закључује Витни Веб.
Путинова велика политичка машина тек хвата залет и одређиваће судбину Русије у целом 21. веку. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Саша Ф/ logicno.com
