Коментари западних стручњака, добијени након почетка тестирања "Посејдона" и чланка "Цунами с нишаном на Вашингтон", показали су да је сврха овог подводног комплекса на западу остварена у довољној мери. Према томе, оружје је назван Машином Судњег дана, слично кобалтној бомби коју је изумио Лео Силард пре пола века.
Руски "Посејдон" је фокусиран на уништавање морнаричких база и инфраструктуре у обалном подручју континента користећи радиоактивни цунами (Р-цунами), тако да је флота одсечена од економије државе.
Стога је улазак морнарице у море и њихова доминација у Светском океану блокирана. Таква сврха "Посејдона" била је изван пажње стручњака за одбрану и националну сигурност Роберта Фарлија.
Да би потопили носач авиона, довољни су "Калибар", "Кинжал" или "Циркон". Упечатљив фактор подморске нуклеарне експлозије је основни талас који је створен, на пример, коришћењем детонације набоја од два мегатона у љусци кобалта. Садржи парно-ваздушну смешу (ПВА), коју изводи ударни талас испод воде у облику цвета засићеног радиоизотопом Кобалт-60, који носи основни талас.
Присуство таквог набоја указује на то да је намена комплекса да уништи инфраструктуру непријатеља, носаче авиона и бродове који стоје на путу или да прелазе преко континенталног појаса.
Америчка рањивост је да је економски развијени део земље концентрисан на источној обали и одвојен је од подводним спрудом.
Пошто је цунами дуг талас, он има малу висину преко дубине океана - до пола метра, а поморци не могу да га примете. На спруду, дубина је једнака десетинама метара, брзина цунамија се смањује, али висина се диже на 100 метара или више, што погодује склањању према подводном кањону.
Проблем са америчком флотом је у томе што бродови неће имати времена да напусте базу и оду на отворено море, то јест да превладају критичну удаљеност од руба воде до руба спруда.
Разлике у базном таласу
Војни аналитичар Давид Хамблинг, верујући да нуклеарна подморница Посејдон не представља опасност за континентални део САД, показао је заостале погледе. Оправдавајући своју тезу, нацртао је извештај В. Г. ван Дорна, који је поднет Пентагону 1968. године. Али тада су се ослањали на линеарне таласне једначине да би проучавали гигантске таласе. Данас се проучавање цунамија заснива на нумеричком решењу нелинеарних хидродинамичких једначина и потпуно је конзистентно са посматрањем цунамија у 21. веку.
У САД има довољно ауторитативних стручњака, као што су Чарлс Феферман и Петер Константин са Универзитета Принстон, чији је закључак значајан за Пентагон, Конгрес и Белу кућу. У Европи, квалификовано решење о Р-цунамију "Гнев Торе" може добити руководство ЕУ од професора Адријана Константина са Универзитета у Бечу.
Проучавање овог феномена и његове улоге у животу планете је добро приказано у филму "Мега цунами из острва Ла Палма, Шпанија" ТВ канала "Дискавери", који је направљен на основу истраживања научника из различитих земаља, као и моделирање посвећено изумирању диносауруса као резултат пада астероида у Мексички залив, направљен од стране особља Универзитета у Мичигену.
У поређењу са Ла Палмом (Канарска острва), који се сматра извором цунамија, циљеви "Посеидона" налазе се у Бермудском троуглу, тј. не у близини Африке, већ у непосредној близини источне обале Сједињених Држава.
Водећи цвет, који формира базни талас, усмерен је вертикално, тако да се већина енергије троши на превазилажење силе гравитације. Постигнућа руских научника у геоинжењерингу омогућила су концентрисање ударног таласа у хоризонталном правцу.
У овом случају, прожима целу дубину океана до дна, па вештачки цунами пада под дефиницију природног, насталог током земљотреса.
Ударни талас нуклеарне експлозије шири се радијално у простору. Када се земљина кора помакне, она се окреће хоризонтално у страну, у зависности од утицаја плоча једна на другу. Дакле, енергија експлозије се заправо удвостручује и постаје усмерена. Наука не познаје механизам окидања колизије литосферских плоча. Верује се да се може покренути ако се пронађе “танко место” између њих како би ослободило тектонску енергију.
Гаранте за реализацију руског подводног "Посејдон" било је проналазак усмерене експлозије по аналогији са обликованим набојем према формули у којој се комбинује добитак са губитком енергије од не више од 10 процената. Због тога је овај дрон стекао способност да концентрише енергију из епицентра експлозије у датом правцу.
Крајња тачка је мета у обалној зони, тако да лансер мора бити на значајној удаљености како би '’узбудио'’ што више воде у океану. Као резултат тога, добијамо Р-цунами, тј. дуги талас, који укључује базну линију са ПВА, и уопште, Машину Судњег дана.
Мете на Атлантском гробљу
Као мете се могу изабрати за Норфолк, Нови Лондон и Кингс Беј. Колумниста и војни аналитичар Кајл Мизоками забринут је због судбине подморница класе Охајо. На крају крајева, у Норфолку (Вирџинија) налази се главна морнаричка база Атлантске флоте Сједињених Држава. Јужно од Вирџиније налазе се рт Хатерас и "Атлантско гробље" у близини '’Спољних лименки'’ - уских острва и пешчаних баријера. Држава Вирџинија је позната по моту "Таква је судбина тирана!" У част убице америчког председника Абрахама Линколна.
Ако узмемо у обзир да је Тираносаурус Рекс - "краљ свих гуштера" живео у Северној Америци и пао под цунами након што је астероид пао у Мексички залив пре 65 милиона година, онда овај мото, заједно са "Атлантским гробљем", звучи пророчки.
Од улаза у залив Чесапик између острва Фишерманс и Вирџинија Бич до Хамилтона (Бермуда) има 1151 километар, до ивице спруда 127. Просечна дубина океана на овом подручју је пет километара, тако да је брзина цунамија 800 километара на сат, сто пута брже од Голфске струје. Дубина у подморском кањону Норфолка је 1000 метара, али на рубу спруда, то јест на западу, 70 метара и пада на 10 на улазу у залив Чесапик. Подморски кањони налазе се северно од линије Јом Кипур, која тече од Хамилтона до залива Чесапик.
Од Хамилтона, цунами ће се тихо "прикрасти" до руба спруда за 77 минута. US Geological Survey ће сигурно регистровати сеизмички догађај у Бермудском региону, али је немогуће детектовати цунами у океану и повезати га са сеизмичким догађајем.
Након изласка на спруд, брзина цунамија ће се смањити, али ће се висина таласа повећати како падне дубина. На преосталих 127 километара до улаза у заливв Чесапик, Обална стража САД-а ће се сусрести са значајним природним феноменом - цунамијем "Јом Киппур" (на хебрејском - "Судњи дан", на арапском - "Киамат").
Ових 127 километара представља критичну удаљеност, јер ниједан брод није у стању да изађе из Норфолка изван граница континенталног појаса у 77 минута до отвореног мора.
За поређење: 2003. године ураган Изабел поплавио је Фишерманс Ајленд са површином од 7,5 квадратних километара, што је много веће од величине носача авиона. На '’спољним лименкама'’, брзина ветра 18. септембра достигла је 165 километара на сат. Јужна Каролина, Вирџинија и Мериленд су тада највише претрпели, а штета је износила 3,6 милијарди америчких долара.
Пут урагана са истока Бахама поклапа се са цунамијем "Јермунганд" ("Џиновски штап"), али густина воде је 800 пута већа од густине ваздуха. Штета се повећава много пута и погоршава ПВА. Дакле, након цунамија, наставиће се једноћелијски живот, за који сво богатство царства неће имати никакву вредност.
Подморнице друге флоте америчке морнарице налазе се у Новом Лондону (Гротон). И од Новог Лондона до Хамилтона и од Њујорка, тачније, од Горњег Њујоршког залива до Хамилтона је око 1200 километара, тако да ћемо их размотрити заједно у случају цунамија Јом Кипур. Удаљеност од Новог Лондона до ивице спруда је 171 километар, а од Горњег Њујоршког залива 211.
Разлика од 40 километара при брзини цунамија од 800 километара на сат је незнатна. Овде се ивица спруда завршава у кањонима Беркли, Гудсон и Блок од 70-100 до 1000-2000 метара. Удаљеност од Хамилтона до ивице спруда ће покрити талас за 76 минута, прелазећи преко Голфске струје, као путер.
На преосталих критичних 190 километара до руба воде, "Судњи дан" ће потопити сваки брод и почети да сруши градове попут домина. Ниједан брод неће имати времена за 76 минута да изађе на отворено море.
База "Кингс Беј" се налази на 1595 километара од Хамилтона. Од Кингс Беја до ивице спруда има 415 километара. Цунами Судњег дана ће стићи до руба спруда за 89 минута и прећи преко залива Св. Андреја и Ст. Мориса и острва Камберленд на Кингс Беј.
Удаљеност до руба спруда на 415 километара не оставља никакве шансе да подморнице побегну на отворено море. Пошто цунами носи на врху ПВА, ова база, као и друге базе Атлантске флоте, има пловне путеве и подводне тунеле за тајни пролаз у океан, који ће бити напуњени радиоактивним муљем који се меље са контаминираном растињем из Саргасовог мора.
Карактеристично је то што цунами са својим епицентром у Сан Хуану на северу острва Порторико - са Кориолисовом силом узетом у равној линији, продире у Саргасово море до Балтимора. Због тога, из региона Порторика, огромни талас ће се дићи испред Голфске струје и изазвати катастрофалне климатске промене.
Штавише, "Јермунганд" заједно са "Јом-Кипуром" може формирати наметање таласа, што ће повећати уништење. Од улаза у залив Чесапик до Сан Хуана (Порторико) има 2276 километара, од улаза у залив до руба спруда, источно од рта Хатерас има 216. Дакле, 2060 километара од Сан Хуана до руба спруда цунами прелази за 147 минута, а повлачи се у Антилској струји.
Дакле, да би "Јермунганд" и "Јом-Кипур" дошли заједно, потребно је да се покрене "Џиновски штап" 74 минута пре "Јом-Кипура", али то није неопходно, пошто је дошло за 2,5 сата, то би подржало цунами и исперало би целу инфраструктуру око залива Чесапик, укључујући Вашингтон, и Норфолк ће постати ново „гробље Атлантика“.
Неће бити тешко видети да „Кингс беј“ на „очима“ „Џиновског штапа“ у комбинацији са „Јом Кипуром“ „чисте“ источну обалу САД, укључујући и Бахаме.
Порторико се спаја са истоименим ровом (8385 метара), где се Карипска плоча спаја са северноамеричком. Стога се поставља питање: шта ће се догодити ако се нуклеарно наелектрисање дигне у рову у Порторику? Дубина урањања "Посејдона" (1000 метара) не пружа такву могућност.
Ипак, хипотетичко питање остаје на дневном реду Судњег дана: шта ако дрон "пропусти" и експлодира на дну ровова у Порторику?
Јасно је да ће Армагедон почети на континенту, означен линијом од слива до Мексичког залива, а након апокалипсе садашња популација ће бити замењена ћелијама које ће емитовати Sic Semper Tiranis (“Смрт тиранима!”).
У овом тренутку, сат судњег дана показује 23 сата и 58 минута, као 1953. године, када је свет био на ивици самоуништења након експлозије две термонуклеарне бомбе у Сједињеним Државама и СССР-у. Нови самит у Јалти "О светском поретку у наредних 75 година" уз учешће САД, Русије и Kине може да врати своје казаљке назад. Две државе пристају да учествују, а трећа страна мора одлучити о америчком Конгресу.
Како је откривена Хитлерова изгубљена флота, погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
