Пише: Ајвор Робертс
Ево једног питања за љубитеље квизова: Ко је лидер са најдужим стажом у Европи?
Руски председник Владимир Путин, бјелоруски лидер Александар Лукашенко или турски Реџеп Таијип Ердоган – вероватно би били ваши најчешћи одговори. Али, та неславна титула ипак припада Милу Ђукановићу, председнику Црне Горе.
Мило, како га називају у региону, већ скоро 30 година у малој јадранској држави обавља функције – председника, премијера или вође партије, захваљујући повременом пребацивању са функције на функцију. А са 59 година, он би могао да влада још деценију или две, и тако обори рекорд који су поставили „најдуговјекији“ афрички деспоти.
Или се бар тако чинило до недавно. Ових дана, Ђукановићев останак на власти изгледа много мање известан!
Око 10.000 људи – што није мали број, када узмете у обзир да Црна Гора има само око 630.000 становника – преплавило је главни град, Подгорицу, прошлог викенда у знак протеста против његове владавине, и затражило његову оставку. Током бурне расправе у парламенту такође је затражено да се Ђукановић повуче.
Невоље су настале када се Мило разишао са истакнутим црногорским бизнисменом Душком Кнежевићем. У децембру су власти оптужиле Кнежевића за низ малверзација и одузеле му имовину. Проблем је био у томе што Кнежевић – власник Атлас групе, конгломерата банкарских, осигуравајућих и здравствених установа – није било ко. У протеклих 25 година, он је био блиско укључен у најинтимније послове владе и зна, фигуративно, ако не и фактички, где су „тела закопана“.
Кнежевић је одговорио покретањем жестоке кампање против Ђукановића и његове породице из Лондона. Низом објава на друштвеним медијима он је обелоданио скандалозне детаље који доказују да корупција и криминал сежу до највиших нивоа владајуће елите у Црној Гори.
У једном од најфрапантнијих открића, видимо на снимку како високо позиционирани функционер Милове странке узима незакониту донацију од Кнежевића. Бизнисмен је такође навео да је Ђукановић власник огромне кич-виле у вредности од 10 милиона долара (Ђукановић је негирао Кнежевићеве наводе).
Низ непријатних открића могао би мотивисати и неке структуре унутар Ђукановићеве странке да се придруже опозицији и присиле га да се повуче.
Након првог сусрета са Ђукановићем средином деведесетих, када сам био амбасадор у Београду, сећам се да сам известио Лондон да је он другачији од већине лидера бивше Југославије. Био је близак бившем председнику Србије Слободану Милошевићу, наравно. Али је био умеренији, разумнији, и веома заинтересован да интересе Црне Горе стави на прво место. „Ово је неко са ким треба сарађивати“, рекао сам Лондону.
Током година, чинило се да Ђукановић испуњава наша очекивања. У рату на Косову он се одрекао Милошевића и политике београдске владе и успио да осигура да Црна Гора једва и осети последице бомбардовања. Такође, показао је личну храброст и политичку спретност након тога, водећи своју земљу ка независноти од Србије, а затим, упркос огромном отпору Русије, и ка чланству у НАТО.
Путинов одговор је био да пошаље специјалце како би организовали државни удар на Ђукановића – задатак који су обавили једнако ефикасно као и покушај убиства Сергеја Скрипаља у Салисбурију.
Али са свим својим достигнућима и успесима, Ђукановић сада припада прошлости.
Он је веза Црне Горе са давном прошлошћу, и временима бившег хрватског председника Фрања Туђмана, и Милошевића, да не помињемо бившег премијера УК Џона Мејџора, бившег руског председника Бориса Јељцина и бившег америчког председника Била Клинтона. Он спаја Црну Гору са периодом комунистичке Југославије, ратовима у Босни, Хрватској и Косову, оптужбама за шверц цигарета и трговином наркотицима.
Ако Црна Гора жели да икада буде пуноправни члан у Европској унији, биће јој потребна другачија врста лидера и другачија политичка култура од оне коју Ђукановић представља.
Процес приступања ЕУ захтева да земље кандидати достигну строге стандарде када је реч о одређеним нормама, владавини права, и прописа у погледу корупције. Пред Црном Гором је дугачак пут да се избори против криминала и развије културу транспарентног и одговорног пословања. А за то ће бити потребан лидер који је способан да ово изнесе, а не неко чији је морални интегритет доведен у питање.
Ђукановић унутар своје партије има одличне замене, у виду рационалног Душка Марковића, те „звезде“ новог таласа политичара – Игора Лукшића.
Трансформација Северне Македоније, још једне бивше конститутивне републике Југославије, током протеклих 18 месеци је одличан пример како промена руководства може променити имиџ земље и помоћи у процесу њеног приступања ЕУ.
Шта је Мило урадио против Србије и српског народа, прочиајте ОВДЕ.
Извор: Политико
