Пише: Сибин
Усред циче зиме, љуте смрзлице и распојасане вјетрине од стотину и кусур на сат, на Балкану почело прољеће, у знаку борбе против „однарођених“ власти, оних што представљају најгоре системе, са посткомунистичком свијешћу која се жестоко нафурала на зло познато свијету под фирмом неокапитализам.
Шеф државе, уз више него нападне гримасе обрвама и уснама, вели нешто у стилу: слаба конкуренција у опозицији баш ме жестоко нервира, будући да захваљујући њој слаби развој демократизације, неопходан друштву и држави измрцвареној транзицијом.
Из тога, у ствари, поручује – не бих ја владао, преко главе ми је те работе, само сам због ваше аљкавости и мањка компетентности, напросто, приморан на прихватање улоге предсједника. (То је увијек у ДПС-у тако, сјетимо се само Филипа тромандатног, који је био – уцијењен на власт!)
Међутим, по правилу, он брка лончиће, јер се овог пута грађани не боре само против њега – који је одавно политичка прошлост са траговима одвећ шупље приче – већ и система који је изокренуо вриједности и наметнуо један начин живота дибидус погрешан, у коме је све питање функције, статуса, политичког опредјељења, и другог срања којег изостављамо исписивати.
Европа, та препредена стара курва, по обичају са дистанце, позива на дијалог и рјешавање политичке кризе – за коју Дуле вели да не постоји, изузев неких несугласица, стање је никад боље – која се мора адресирати одређеним институцијама.
Којим? Катнић спец. тужилац чврсто држи да је све по закону, да нигдје нема мјеста фамозним аферама, да је сва та стори подметање клипова маленој ЦГ на великом путу ЕУ интегрејшн.
Тако кад узмеш да га из доконлука изанализираш, испада да тип ради на наплатној рампи испред неког паркинга који је поперен пред неким мотелом…
Штоно реко комшо, „не иде му у главу“ шта га то и на који начин пита Никола Марковић, опколовши га документима, укрштеним ријечима и чињеницама, које Миливоје К. не третира као истину, танано предосјећајући у методи испитивања извјесну стратегију која, опет, неће моћи проћи код њега тајновидца. И потенцијалног правног генијалца…
Дакле, оно што је важно јесте да је устао Београд, Подгорица, Бања Лука и Тирана. Народ уједињује незадовољство и немаштина! Више је него испровоциран транспарентним недостатком владавине права, демократијом на папиру, корупционашком умреженошћу и лажима у свим формама које креирају репресивну реалност у којој животаримо.
У међувремену, политиканство са бучним порукама да се државност мора пошто пото спасити, додатно накапава сирће на бијес који у борби за слободу, осваја Улицу – простор на коме смо сви једнаки и за једно.
(Потребно је срушити постојећи систем, како би се на темељима радикалног друкчијег & новог, подигле оне политике које ће имати рок трајања којег прописује принцип демократије. Нема више да функционерима дупе оматори у накреманим, привилегованим и висоооким фотељама!)
Како власт стратегијом покрива нерад, погледајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
