Нуклеарна и ненуклеарна оружја никада се нису у потпуности одвајала једна од других, пише BBC на српском у својој анализи.

На пример, Б-29 бомбардер дизајниран је и направљен за конвенционалне бомбе. Међутим, 6. августа 1945 године једна од ових летелица испустила је нуклеарну бомбу на Хирошиму, град у Јапану. 

Седамдесет и четири година касније, девет држава поседује хиљаде нуклеарних оружја које се све више меша са ненуклреаним оружјем. 

Светска залиха нуклеарног оружја спала је са највишег броја од 64.000 колико је било 1986. године - али нека од модерних наоружања је око 300 пута снажније него бомбе бачене на Хирошиму. 

(Фото: Сипри, BBC)

Осим Велике Британије, све државе из клуба нуклеарих сила поседује и дуално оружје које може користити и нуклеарне и конвенционалне бојеве главе. 

То се односи и на ракете све дужег домета. 

Русија је, на пример, недавно развила нове крстареће ракете 9М729. 

У САД верују да су ове ракете дуалне и да су тестиране за дистанце "далеко дуже" од 500 километара. 

Управо ове ракете су централна тачка тврдњи САД да је Русија прекршила одредбе споразума којим се забрањује коришћење ракета средњег домета. 

САД најављује повлачење из овог пакта, изражавајући забринутост због нове трке за наоружањем. 

У међувремену, Кина се недавно похвалила новим ДФ-26 ракетама. 

Са дометом већим од 2.500 километара то је ракета са најдужим дометом на свету, способна за дуалну употребу и прецизан напад.

Постоји много сценарија у којима би такве ракете могле да повећају шансе за нуклеарни рат. 

Најочигледнији пример је так да се током конфликта лансирају ракете опремељене конвенционалним бојевим главама али да противник помисли да су у питању нуклеарне. 

То би могло да доведе до моменталног нуклеарног одговора. 

Тешко је знати да ли би се непријатељ одлучио на тако нешто - или сачекао да се бомбе активирају када би постало јасно чиме су тачно опремљене. 

У пракси, највећа опасност од дуалних ракета је у нечему другом - погрешно препознавање ракета и пре него што се лансирају. 

Замислите да Кина по својој територији распореди ДФ-26 ракете наоружане нуклеарним бојевим главама. 

САД погрешно помисли да су опремљене конвенционалним оружјем и можда одлучи да их уништи. 

Такав напад могао би да испровоцира Кину да лансира то нуклеарно оружје пре него што би могло бити уништено.

Сателитски системи

Дуалне ракете нису једини начин на који се нуклеарно и ненуклеарно оружје међусобно петљају. 

На пример, свим нуклеарним силама је потребан систем комуникације - што може да подразумева и сателите. 

Ипак, ови системи за управљање и контролу се све више користе за помоћ у ненуклеарним операцијама. 

САД, на пример, користи сателите као систем упозорења на нападе нуклеарним и конвенционалним балистичким ракетама. 

У конфликту између НАТО-а и Русије, овај систем би се могао користити за детектовање руских балистичких ракета кратког домета - као први корак за њихово уништење. 

Уколико би ова стратегија била успешна, Русија би могла да одлучи на нападне америчке сателите за рано упозоравање. 

Заправо, америчка обавештајна заједница је упозорена да Русија развија ласерско оружје намењено управо томе. 

Ипак, блокирање америчких сателита за рано упозоравање не би у само потпкопало могућност САД да опази конвенцијалне ракете. 

То би такође компромитовало могућност САД да детектује ракете опремљене нуклеарним бојевим главама и повећало страх од тога да Русија планира нуклеарни напад на САД. 

Заиста, последња контрола нуклеарних снага САД - главни званични извештај нуклеарне политике САД - експлицитно прети да ће размотрити употребу нуклеарног оружја против било које државе која нападне нуклеарни систем за управље и контролу. 

Ова претња важи без обзира на то да ли је та друга држава прва користила нуклеарно оружје.

Забрана оружја

Владе нуклеарних сила су вероватно свесне све већег мешања нуклеарног и ненуклеарног оружја. 

Свесне су и бар једне од опасности које из тога произилазе. 

Ипак, рад на томе да се овакви ризици смање изгледа нису приоритет. 

Главни циљ остаје ојачавање војних способности и међусобно застрашивање. 

Једна од опција била би да државе покушају да се сагласе око забране оружја које би могло да буде претња нуклеарним сателитима за управљање и контролу. 

У овом тренутку не изгледа да су владе нуклеарних сила спремне да седну за исти сто.

О овом тексту: 

Ову анализу је BBC наручио од стручњака који ради за спољну организацију. 

Џејмс Актон је један од директора Програма за нуклеарну политику при Карнеги задужбини за међународни мир. Можете га пратити на Твитеру.

Упознајте руску летећу звер - смрт за непријатељске подморнице! Прочитајте ОВДЕ све о томе, погледајте видео.

Извор: BBC News на српском