Акција у Риму била је повод за одржавање међународне конференције у Београду „Косово и Метохија у новој Европи“ у организацији покрета „Заветници“.
Може ли међународна политичка и интелектуална елита да „обори“ косовску независност — поставило се као једно од главних питања конференције.
Представници Италијанског комитета поднели су недавно влади и парламенту у Риму петицију грађана и интелектуалних и политичких кругова са захтевом да ова европска земља повуче признање Косова. Уколико би се то десило, то би била прва европска држава и чланица НАТО-а која би тако нешто урадила.
О томе какве су шансе за повољан расплет за Србију разговарали смо и са два члана италијанског Одбора за преиспитивање одлуке о признању Косова.
Стефано Павези, представник партије Лига каже да се у Италији још чека да се о петицији са 6.000 потписа изјасне њихови парламентарци. Павезија смо подсетили и на чињеницу да је Италија имала техничку владу када је донела одлуку о признању Косова.
„Могуће је да се чак дође до поништења признања Косова, јер не само да је тада влада била техничка већ сада у Италији на власти имамо странку која је одувек била пријатељски настројена према Србима. Али, и ако не дође до поништавања одлуке о признању Косова, било би добро, а верујемо да ће до тога доћи, да парламент поново размотри ту одлуку, како бисмо видели какве фракције постоје и које је коме наклоњен. Тако бисмо имали наду и за неки будући корак“, рекао је Павези.
Италијански историчар Стефано Бонилаури, такође члан овог тима, сматра да тренутно сама Италија није толико јака изнедри такву одлуку, али подсећа да се у Европи спремају избори, па сматра да би, када би и на том нивоу дошло до промена, Италија била много јача и спремнија да такву одлуку донесе.
„Италијанска јавност је слабо упозната са реалном ситуацијом на Косову и Метохији и како Срби тамо живе. Чак се ни не зна да су италијански војници још присутни на Косову“, рекао је он.
Павези сматра и да су овакви разговори Београда и Приштине које води Брисел сада непотребни, али да Европа, као и Русија и Америка, морају да буду укључене у њих, јер у супротном неће бити резултата. Важно је, сматра он, осмислити неки нови формат.
Сергеј Гаврилов, председник одбора руске Думе, осврнуо се на двоструке стандарде у међународним односима и у европском јавном мњењу са којима се и сама Русија суочава.
„За малену Србију, супротстављање тим двојним стандардима много је теже и много скупље. Европа је донела одлуку о признању Косова као државе и тако га учинила равноправним актером“, подсетио је он.
На листи држава у којима постоје иницијативе ка владама да преиспитају признања Косова нашла се и Словенија, тачније, народни посланик те државе Јани Ивануша, потпредседник Словеначке националне странке. Он је дао пуну подршку територијалној целовитости Србије и упоредио проблеме које има Словенија са Пиранским заливом са случајем КиМ, залажући се за јачање српско-словеначке сарадње.
Писмо подршке конференцији упутили су представници сличне иницијативе у Чешкој, предвођени послаником Јарославом Фолдином и редитељем Вацлавом Дворжаком, у којем је поручено да је чешка јавност све више упозната са истином о дешавањима на КиМ и неправди која је нанета Србији и Србима.
Откуд то да се косовска Влада опире захтевима Сједињених Држава да укине таксе? Отуда што премијер Рамуш Харадинај и неке западне земље у драконским царинама виде начин да се спрече разговори о „разграничењу“. Прочитајте ОВДЕ шта још пише Дојче Веле.
Извор: espreso. rs
