После Италије још једна чланица на високом нивоу разматра одлуку о признању такозваног Косова. Председник Словеначке националне странке Змаго Јелинчич поднео је на седници парламентарног одбора за спољну политику словеначког парламента захтев да Љубљана поништи ранију одлуку, која је од велике важности за Србију. Министар спољних послова Словеније Мирослав Церар одбацио је овај захтев рекавши да Словенија не одустаје од признања самопроглашене независности Косова и тврди да је Љубљана оправдано признала Приштину, али признаје да ипак постоји „неколико отворених питања”.
Један од успеха српске дипломатије јесте што је до сада 13 суверених држава чланица УН повукло признање такозваног Косова, што се тешко може игнорисати. Због тога се у дипломатским круговима поставља питање да ли ће њиховим стопама можда кренути и неке државе ЕУ.
Циљ српске дипломатије није само одустајање од признања него пре свега да се косовска државност не потврди новим признањима. То је највећи успех Београда у ових последњих десет година. Наш главни аргумент је да Косово није суверена држава и да је на основу Резолуције 1244 под протекторатом УН, због чега тамо постоје Умник и Кфор. Аргументи које Србија износи довољни су сами за себе. Свест о томе да пројекат независног Косова није до краја успео и да није завршен – све више расте и то Србија обилато користи.
Већина чланица ЕУ које су признале независност Косова су то урадиле у првој половини 2008. године и то баш у време када је Словенија председавала ЕУ. Садашња дилема је да ли је реално да неке државе ЕУ после десет година повуку своје признање? Генерални секретар Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић за „Политику” каже да није. „Не верујем да ће доћи до тога колико год ми то желели, јер озбиљне државе тешко мењају овако битне одлуке. То је тешко очекивати од држава које су међу првима признале независност Косова”, истиче Сузана Грубјешић.
Бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић, пак, сматра да могућност за нова повлачења нису ни приближно искоришћена и за наш лист наглашава да српска дипломатија са јасном политиком и на организовани начин може рачунати на још повлачења признања и од чланица ЕУ.
„Српској дипломатији бих поставио задатак да најмање десет држава ЕУ повуче признање такозваног Косова и мислим да је то реално. Таквој дипломатској офанзиви Србије погодује ирационално понашање саме Приштине која повлачи неразумне потезе као што су одлука о формирању војске, таксама, платформи, статут за Трепчу, као и неке небулозне идеје за Газиводе. Свака држава која држи до себе на основу ових потеза косовских лидера може да изазове преиспитивање признања Косова и мислим да добра дипломатска акција може да да резултат”, каже Јовановић.
На питање да ли и сама најава повлачења признања неких европских држава може да побољша позицију Србије после мајских избора за европски парламент, Сузана Грубјешић сматра да то неће имати много утицаја на понашање новог парламента, јер, како каже, „крвна слика европарламентараца се неће много променити”. „Све процене говоре да ће већину у европском парламенту, са мањим бројем посланика имати европска народна партија, социјалисти, демократи и либерали и тако да ће они и убудуће управљати европским парламентом и европском комисијом”, каже Грубјешићева.
Дипломата Живадин Јовановић међутим сматра да Србија треба да искористи нове европске ветрове после мајских избора у ЕУ, јер се Београд показао као поуздан партнер који је испунио сва слова Бриселског споразума, за разлику од Приштине. „Само чињеница да ће у европском парламенту већу снагу имати суверенистичке партије иду на руку Србији и нашим правима. Раширен је страх од једног арогантног гажења међународног права јер се показује да је пројекат независног Косова доживео неуспех. На основу тога се отварају нове могућности да Србија јасније заступа и брани своје интересе када је реч о Косову”, закључује Јовановић.
За кога би Шешељ увео смртну казну, сазбајте ОВДЕ.
Извор: Политика
