- Да ли је ситуација преурањена или се са њом касни, морате питати људе који поетички и политички дефинишу овај протест. Ја бих га и осмишљавао и водио сасвим другачије. А постоји ли критична маса која треба да каже нећемо градове са новогодишњим украсима који висе једанаест месеци, нећемо да нам посечете сва стабла, девастирате све културно-историјске споменике, железничке станице и мостове, нећемо „Београд на води“, нећемо криминалце на челу општина и градова, нећемо ранокапиталистички однос према раднику у пеленама, нећемо да нам Вођа исцртава трасе пруга и ауто-путева, одлучује о афлатоксину, вади завејане из сметова, саставља фудбалску репрезентацију, нећемо крадене изборе, неслободу и страх, корупцију и партијску свемоћ и свевласт… Ако о овоме не буде жеље да се разговара, 13. април треба да буде дан одлуке. Ако за ово што сам набројао не постоји критична маса, радујмо се јарму - каже Синиша Ковачевић, драматург и потпредседник Народне странке, одговарајући на питање да ли је сазрела ситуација за “дан Д и велику драму 13. априла”.
Подсетимо, Ковачевић је први, говорећи на демонстрацијама у Чачку и Костолцу, предложио да власти треба оставити рок до 13. априла да прихвати захтеве демонстраната, и ако се то не деси, тада организовати велики митинг у Београду.
Верујете ли да ће Вучић, Брнабић, Гојковић послушати захтев опозиције и поднети оставку, или ће можда кренути у још јачу кампању “Будућност Србије”, са још више аутобуса?
– Није проблем у аутобусима, њих има довољно, сви су произведени у Мерцедесовој фабрици коју је АВ славодобитно отворио, ако се сећате. Проблем је у мајонезу који се канда дојео и дојадио па на митинзима подршке, ограђеним жицом да нико непозван не уђе. Има све мање љубитеља овог деликатеса и све мање овација. Као да се даје вештачко дисање дављенику који је четири месеца био у Дунаву. Исте речи, исти аутобуси, исти возачи и исти сендвичи. Нешто се мора мењати. Макар се почело од саламе. А што се тиче поменутих дама, оне нису власници ни својих оставки ни политичке воље. Урадиће како им Вођа каже. А он ће се понашати сходно броју гостију који тог дана имају намеру да га посете.
За разлику од Милошевића, чију је смену подржавао свет, Вучића тај исти свет данас подржава. Осим тога не постоји ниједан конкретан повод за његову смену, није било избора, нису покрадени, а он је на председничким изборима убедљиво победио.
– Нисам код Вас раније примећивао ову дозу професионалног хумора. Нису покрадени избори, кажете. Наравно да нису. Како могу бити покрадени избори у којим сви билборди од Суботице до Врања и од Вршца до Пријепоља припадају једном човеку, који, узгред, на свакој телевизији са националном фреквенцијом има своју гардеробу, вишесатне емисије кад год пожели, чији активисти са дуплим бирачким списковима дежурају на бирачким местима, нису покрадени избори са хиљадама пегланих листића, избори на које се председник довезао бугарским возом, избори где се гласови купују за црвену или флашу пелинковца, избори које надзиру типови из џипова без таблица, избори у којима су све насловне стране свих штампаних медија на дан гласања посвећене једном човеку и једној странци, где полтрони свих полтрона сликају своје личне карте поред његовог заокруженог имена, са несређеним бирачким списком са милион мртвих душа које гласају како одговара Вођи, без дијаспоре која не гласа а има их више него у матици. Интересантна опсервација. О лицемерју, како га ви зовете, „света“, не бих трошио превише речи. Том свету је он обећао да ће им дати нешто што није његово и они га сад држе за реч. Зато има њихову подршку. Чуди ме да демократски део човечанства подржава неког ко ради на властитом култу личности и врло ужива у њему. Не живи тај свет Задругу и Парове, Ћирилицу и Упитник, страх и тлапњу, нелагоду и неизвесност, криминал и незнање, него овај свет овде.
До пре неки дан један од захтева опозиције и грађанског протеста био је стварање услова за фер и поштене изборе, а сада потписници Споразума са народом траже изборе на свим нивоима. Да ли је Вас изненадио овакав заокрет у захтевима?
– Мене тешко шта може изненадити. Чини ми да су демократски и фер избори увек били један од кључних захтева. Са једнаким условима за све. Они су предуслов демократије ка којој се тежи. Воx попули, воx деи – глас народа је глас Бога. Ако је на таквим изборима победио неко ко је на политичком спектру миљама удаљен од вас, морате са горчином у устима признати пораз и честитати. Не разумем људе који у било чему у животу исказују потребу за варањем. У начину на који се долази до дипломе, доктората, функције председника државе или риболовачког удружења. Частан човек одбиће да учествује у превари било које врсте. Једна од ствари која мора бити подразумевана у изградњи новог не само политичког него и етичког система, морају бити част, честитост, поштење, знање…
С обзиром да је Србија дубоко подељена земља, могу ли се 13. априла очекивати инциденти оних који су за и против Вучића?
– Она је подељена до омразе захваљујући Вучићу и његовим слуганским медијима. Ниједну прилику он не пропусти а да не проспе салве увреда на оне који му не кличу и не обожавају. То су лопови, тајкуни, талог, олош, лењивци, кукавице, фукара…Што се тиче СЗС, сигуран сам да ниједна каменица, ниједна груба рече неће прва полетети од стране правдољубивих и незадовољних. Али не заборавите да живимо политичку инверзију у којој становнице јавне куће оптужују одличне студенткиње и локалне вуковце за примитивизам и непристојност.
Има ли опозиција план шта ће даље уколико државно руководство не поднесе оставку?
– Има ли плана морате питати оне који су себи узели дужност и обавезу да га направе. Лично мислим да га мора бити. Хоће ли ово бити још једна пропуштена историјска прилика, не знам. Не бих волео. Због сјајне омладине, видели сте то на примеру похапшених голобрадића. Волео бих да јој оставимо добро сређену, демократску државу која се да волети. Мени је ово, вероватно, последња прилика и учинићу све да се прилика не пропусти. Србија је стекла право на самоодбрану.
Драгољуб Мићуновић, један од учесника многих судбоносних српских протеста, тврди да су ови протести, за разлику од оних из 91. године нехомогени и без енергије, а да је опозиција слаба.
– Не видим слабост на лицима хиљада људи по Србији, а обилазим је баш ових дана. Напротив. Пре решеност да се иде до краја. Можда нико из вођства протеста нема политички потенцијал Зорана Ђинђића, али ни Вучић није Милошевић.
Да ли су неопходна препуцавања наводних организатора протеста и читава прича о присвајању протеста. Да ли је то неопходно и због чега се тачно не зна ко стоји иза грађанских протеста?
– Протести припадају свима који су на улицама српских градова, незадовољни тиранијом и негативном селекцијом, куповином диплома и крађом доктората, сиромаштвом и неправдама, независно да ли су припадници политичких организација или не. Па не мислите ваљда да треба да се делимо на демонстранте првог и другог реда. И ова пребијена и похапшена младост није бирана ни по једном другом принципу осим сто су противници режима…
И Ваш предлог о организовању великог протеста у Београду 9. маја наишао је на неодобравање ваших колега уз коментаре да својатате протест.
– Како ја могу да га својатам кад је он мој од првог дана. И ја његов, наравно. Не видим баш никог ко би имао права или храбрости да га више сматра својим него ја. Баш никог!
Колико иступи појединих опозиционих представника, попут Сергеја Трифуновића, наносе штету грађанским протестима?
– Сергеј је све само не пропали глумац. Он је човек раскошног дара. Ако било која изјава једног човека, било каква и било када дата, може да уруши протест, онда он и треба да пропадне. Подсетићу вас на Регана, Генца, Хавела, сви су били више него успешни политичари. Сергејеве изјаве могу да шкоде његовом покрету и њему лично као што је и политичка корист првенствено његова. Кад гори кућа, свеједно је какве је боје кофа којом је гасите. Сви су добродошли. Само нека кофе не буду празне.
Поједини опозиционари за Вучића тврде да је више него добар глумац. Шта Ви као стручњак кажете, да ли би прошао кастинг, или да глуми бар у неком документарцу о Косову и Метохији?
– За документарце не постоји кастинг. Ту се поетичка и наративна структура формира око аутентичног јунака. У играној форми је сасвим обратно. У сваком случају, било да ју је сам себи дао, било да га је неко одабрао, Вучић ову улогу не може да одигра. Она превазилази и његов таленат и образовање. Нажалост.
Економиста изнео шокантне детаље о Вучићевој владавини и владавини оних пре њега. Погледајте ОВДЕ.
Извор: Данас
