Против овакве одлуке градских власти у Новом Саду је иступила одборничка група Српске радикалне странке.
„Српска радикална странка гласала је против одлуке да се у Новом Саду подигне биста украјинском песнику и сликару Тарасу Шевченку, коју је иницирао град Лавов, преко украјинске амбасаде у Београду. Ова скандалозна и неутемељена одлука је „прст у око“ братској Руској Федерацији. Шевченко није никакав борац за слободу словенских народа, него борац за независност Украјине од мајке Русије.
Добро је познато да, оно што је за српски народ Призрен, то је за Русе Кијев. Да ствар буде гора, иницијатива долази из града Лавова, који је главно упориште украјинских неонациста и центар русофобичне хистерије. Град Лавов, са којим Нови Сад, стицајем чудних околности, има потписан партнерски однос је 2019. годину, прогласио годином Степана Бандере, оснивача Украјинске побуњеничке армије, који је служио Адолфу Хитлеру и нацистима.
Српска радикална странка захтева од градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића да моментално, без одлагања, раскине партнерски однос са градом Лавов у Украјини. Нови Сад баштини слободарску и антифашистичку традицију, за разлику од Лавова, који слави и баштини Степана Бандеру“, изјавио је на ванредној конференцији за медије Ђурађ Јакшић, председник Одборничке групе Српске радикалне странке у Скупштини Града Новог Сада.
Јакшић је рекао, да се Украјинска побуњеничка армија Степана Бандере ставила у службу нациста и да је одговорна за покољ 100.000 Пољака у области Волиња, 7000 Јевреја у Лавову и за убиство неколико десетина хиљада црвеноармејаца.
„Нови Сад нема никаквих додирних тачака са Лавовим. У граду Лавову скандали, који запрепашћују читав свет, су свакодневица. Лавов се „прославио“ у свету по маршевима младих неонациста, сахрани посмртних остатака припадника злогласне СС дивизије „Галиција“, по скулптури Господа Исуса Христа, како салутира нацистички поздрав... Лавов је све, што Нови Сад није. У предлогу одлуке за подизање бисте, заборавили су да напишу да се један стих из песме Тараса Шевченка – „Слава Украјини! Слава херојима!“, користи као нацистички поздрав, још од времена Степана Бандере. Оно што је усташама – „За дом спремни“, то је украјинским нацистима – „Слава Украјини“. Новом Саду не треба биста Тараса Шевченка, нити Лавов, као град партнер“ , истакао је Јакшић.
Српски радикали су се захвалили одборнику Покрета социјалиста Бојану Вулину, који је, иако припада владајућој већини, смогао снаге да гласа против одлуке о подизању бисте Тарасу Шевченку.
„Српска радикална странка захтева од напредњачке власти у Новом Саду да коначно, после две године, стави на дневни ред Скупштине Града нашу иницијативу, у којој смо тражили да Нови Сад, попут Београда, подигне споменик највећем пријатељу српског народа, руском цару Николају II Романову. Цар Николај, који је увео Руску Царевину у Први светски рат да би заштитио Србију, заслужује вечни помен и најдубљи пијетет српског народа“, закључио је Ђурађ Јакшић.
Чији је заправо Лавов?
Са историјске тачке гледишта, око припадности Лавова су се ломила многа копља. У почетку је овај град у Галицији припадао Великој Моравској, затим Пољској, па кијевској Русији, а данашњи изглед центру града су дали Пољаци.
Град је вековима поред Виљнуса био један од важних центара пољске историје и културе и Пољаци су га прогласили за град у којем столује Богородица. Касније је град припадао Руској Империји, Аустро-Угарској и обновљеној Пољској од 1918. до 1939. године, када је за време поделе Пољске град припао Совјетском Савезу, односно Украјинској ССР.
За време Другог светског рата се формирала Украјинска побуњеничка армија, која је заузела град и протерала већину пољског становништва.
Песле Евромајдана у Кијеву 2014. године, Лавов је постао стециште десни;ара и седиште украјинске неонацистичке партије Свобода, где се редовно организују маршеви сећања на СС дивизију Галиција и Украјинску побуњеничку армију, које су одговорне за више злочина на западу Украјине и истоку Пољске против пољског становништва.
Шта су Руси донели у Венецуелу, погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
