МГ 42 је немачки митраљез опште намене из периода Другог светског рата који је коришћен у Вермахту. Са својом великом брзином паљбе, снажним метком и препознатљивим звуком постао је један од најбољих митраљеза током рата. Савезнички војници су због реског звука испаљивања митраљезу доделили надимак цепач чаршава.
Почетком тридесетих година 20. века, чувени њемачки конзорцијум Маузер приступа развоју новог пешадијског оружја - универзалног митраљеза. Конципиран да подржи доктрину "муњевитог рата", легендарни "шарац" МГ 34 је први, стварно успешан пушкомитраљез. Ипак, уз све предности и добре стране, ни он није био одличан. Већ током прве године рата, немачка војска схвата да јој је потребан митраљез веће ватрене моћи, мање масе, поузданији и јефтинији за производњу. Конструктори Грунер и Хорн понудили су решење које је Вермахт оберучке прихватио под ознаком МГ 42.
Принцип рада заснован је на одложеном трзају уз коришћење браве Воргримлер са два ваљчића. Релативно танка цев се једноставно и брзо мења кроз вратанца на десној страни оружја и на тај начин омогућава испаљивање већег броја метака без критичног прегрејавања. Пуни се редеником који се уводи са леве стране, може да се опреми добошем у који се смешта реденик капацитета 50 метака. Тако оружје може да се користи без превођења из маршевског у борбени положај. Био је лакши, краћи, спретнији за употребу и мање осетљив на блато и снег, него стари МГ 34. Због краће нишанске линије, велике брзине паљбе и вибрација, имао је лошију прецизност од старијих модела, нарочито када се упореди са Максим МГ 08. Због изузетно високе каденце, добио је надимак Хитлерова тестера. Ради само на аутоматском режиму паљбе.
Посматрајући МГ 42 брзо постаје јасно да су његов концепт и кострукција актуелни и данас. Ниска силуета не тражи од руковаоца да се непријатељској ватри излаже више него што је неопходно, а кундак и рукохват пружају удобан положај нишанџији. Окидање је пристојно, али Браунинговом решењу је тешко парирати. МГ 42 пуца из отвореног затварача, па овај око 500 грама тежак комад челика, потискиван снажном опругом јурне унапред пре опаљења сваког метка, мењајући баланс оружја у тренутку самог опаљења.
Током Другог светског рата на територији распарчане Југославије партизанске јединице и припадници ЈВуО су користили заробљене МГ 42 у борбама, а његова поновна употреба се догодила у ратовима 90-их година прошлог века на територији бивше СФРЈ.
Након завршетка Другог светског рата, социјалистичка Југославија је добила велику количину митраљеза МГ 42 на основу ратне репарације, а касније је крагујевачка Црвена Застава почела да их производи у калибру 7,92x57 милиметара. Југословенска верзија је задржала све карактеристике оригиналног МГ 42 осим смањене брзине паљбе. Ефективни домет је био око 2.000 метара, а максимални 5.000 метара.
Техничке карактеристике
Тежина: 11,57 кг
Дужина: 1.120 мм
Дужина цеви: 533 мм
Калибар: 7,92 x 57 мм
Врста операције: кратак трзај цеви
Начин дејства: аутоматски
Брзина паљбе: од 900 до 1500 мет/мин
Брзина зрна: 755 м/с
Макс. еф. домет: око 1000 м
Одвојиви магацин: 50 или 250 ком.
Какво савршенство од пушке је направљено у Крагујевцу по немачком узору, погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
