Верници Српске православне цркве најавили су се да ће се ноћ уочи најаве рушења Крстионице на Превлаци Светог Архангела Михајла, код Тивта, окупити како би спречили њено рушење. Против одлуке власти грађани, верници СПЦ, не могу рачунати на помоћ институција у одбрани својих права. Машинама које ће се у уторак појавити како би извршиле вољу режима „успротивиће“ се молитвом.
Поред свих нелегално изграђених објеката, који су последње три деценије поникли на нашем приморју – од кућа и вила до хотела, властима је једино засметала Крстионица на Превлаци. Притом, Крстионица није чак ни нелегално подигнута, јер је, по плану ДУП-а из 2010. године, овај део острва предвиђен за градњу верских објеката.
Предивна Крстионица налази се у самом мору и представља обнављање старе изграђене пре више од 11 векова у седишту прве Зетске епископије Светог Саве, успостављене давне 1220. године. У 15. веку, након млетачких освајања, однесена је у Венецију, а за време НДХ 1942. године пренета у Хрватску, где се и данас налази.
Када је грофица Катарина Властелиновић 1833. године купила дио острва знајући за његову светињу, она је обновила дио конака и саградила цркву Свете Тројице и предала је Његошу.
У склопу прославе 800 година од аутокефалности СПЦ и осам векова година од оснивања прве Зетске епископије на Превлаци урађени су пројекти обнове, на основу археолошких истраживања на овом локалитету.
У манастиру Михољска превлака свакодневно се врше крштења и све је више оних који у летњем периоду желе да се крсте погружавањем у море. Због тога је и одлучено да Крстионица буде обновљена и постављена на води. Непосредно испод остатака манастира налазила се манастирска стара понта која је ојачана, а на њој подигнута мала црква – Крстионица, и посвећена Светом Ловћенском тајновидцу – Петру другом Петровићу Његошу.
Црква са Крстионицом има укупно 11 квадрата и по многима је и овако недовршена украс обале и девастираног острва. Она је не само у складу са потребама и обновом будућег манастира, већ и са архитектуром 9. века са ових простора – црква је осмоугаона, на стубовима.
Да власти неће извршити оно што прете, слабе су наде. Није први пут да се држава бори против Цркве рушењем њених објеката.
Подсетимо колики је притисак и дан-данас да се сруши црквица на Румији. Међутим, највећу трауму још увек представља рушење Његошеве капеле на Ловћену, где ни гроб ни аманет светог владике властима нису били битни. Управо у спомен на овај трагичан догађај, као и на рушење манастира на Превлаци, Крстионица је и названа „Суза Његошева“.
У једнакој ситуацији као 1968. године су и данашњи верници. Слабе су наде и да ће појавити неки нови Исо Махмутовић чија ће савест бити јача од наредбе државе. Ипак, верници намеравају да се против силе боре јединим оружјем које им је у рукама – молитвом. За спас својих, али и душа оних који би да руше Крстионицу.
Како убијају снагу српског народа, погледајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
