Противљењем Николасу Мадуру, земље Групе Лима само су направиле будале од себе и нису успеле да ослабе легитимног председника Венецуеле, рекао је оснивач медијске групе ТелеСур Арам Ахарониан.
Аргентински психоаналитичар Хорхе Алеман сматра да се Венецуела претворила у “колективну емоционалну уцену”.
Иако је одлука Вашингтона да 23. јануара 2019. призна Хуана Гваида за “привременог председника” Венецуеле изазвала домино ефекат међу америчким савезницима, нико од њих не показује никакав ентузијазам за покретање војне интервенције против Каракаса.
“САД немају довољно следбеника” рекао је Арам Ахарониан, оснивач латиноамеричке телевизије ТелеСур.
Раније је амерички потпредседник Мајк Пенс наговестио могућност војног сценарија у Венецуели.
“Вођама широм света поручујем: време је. У борби Венецуеле за слободу не може бити никаквих посматрача. Надамо се мирној транзицији у демократију, али како је председник Трамп јасно ставио до знања, све опције су на столу“, рекао је Пенс на регионалном самиту у колумбијској престоници Боготи.
Међутим, упркос њиховом отвореном противљењу влади Николаса Мадура, неке земље Групе Лима су јасно ставиле до знања да неће подржати америчку војну инвазију на Венецуелу.
Хамилтон Мурао, бразилски потпредседник и пензионисани генерал, нагласио је да Бразил ни под којим околностима неће допустити америчку интервенцију на Венецуелу са своје територије. Наводећи изворе у влади Колумбије, Гардијан је написао да је председник Иван Дуке одбацио интервенцију, а исто су учинили Чиле и Перу.
“Неки чланови Групе Лима су направили будале од себе”, рекао је Ахарониан.
“У такозваном рату четврте генерације, они се боре помоћу лажи, а они који их измишљају обично заврше тако да почну у њих да верују. Они не само да нису ослабили Мадура, већ су га и ојачали”, додао је стручњак.
У међувремену, с друге стране Атлантика, Маја Коцијанчић, гласноговорница Федерике Могерини, високе представнице Европске уније за спољне послове и безбедносну политику, позвала је земље на “избегавање војне интервенције”.
“С наше тачке гледишта је сасвим јасно да нам је потребно мирно политичко и демократско решење ове кризе, а то искључује употребу силе”, истакла је Коцијанчић.
“Карипска заједница не признаје Гваида, а упркос огромном притиску Вашингтона и Европска унија је почела да повлачи своје речи. Сједињене Државе нису успеле да набаве бродове из Арубе и Курасаоа, јер се томе успротставила Холандија. Ниједна од суседних земаља не жели да се меша у сукоб великих размера са Венецуелом”, нагласио је Ахарониан.
“Чак и ако убију Мадура, да ли ће бити готово? Апсолутно не”, додао је.
Ахарониан је објаснио да, осим санкција и пљачке, постоје и озбиљни проблеми у венецуеланској економији. Због тога стратегија војне интервенције у Венецуели под руководством Сједињених Држава губи своју привлачност, тврди научник.
С друге стране, аргентински психоаналитичар Хорхе Алеман истиче да су Венецуела и идеологија “чавизма” постали жртве кампање демонизације.
“Венецуела је жртвени јарац којим се користи десница у Шпанији или Великој Британији. Венецуела је метафора за зло и сада се у демонизирању повезују речи “Чавез” и “популизам”. Било који пројекат који није помирљив с визијом елите, оптужује се да је популистички. Венецуела је претворена у неку врсту колективне емоционалне уцене”, каже Хорхе Алеман.
Према Алеману, ова кампања је усмерена против свих алтернативних политичких покрета који су у супротности с постојећим системом.
Тврди и да се израз “демократија” претворио у празну љуштуру, јер се најважније одлуке не доносе на демократски начин.
“Консензус између капитализма и послератне демократије је уништен и данас постоји само симулација демократије”, каже Алеман.
Политичка превирања у Венецуели су драматично ескалирала 23. јануара, када се Хуан Гваидо, председник Националне скупштине без легитимитета, прогласио привременим председником земље. САД и многи амерички савезници у Латинској Америци, Европи и Азији су признали самопроглашеног уличарског председника државе, који се не сме ни приближити председничкој палати Мирафлорес у Каракасу и са својим присталицама “седнице” одржава по трговима венецуеланске престонице.
Након што САД прошле недеље нису успеле да уђу у Венецуелу с конвојем “хуманитарне помоћи”, Гваидо је позвао “међународну заједницу” да према Каракасу задржи “ отворене све опције ”.
Шкотски политичар Томи Шеридан каже како САД не маре за стварне проблеме у медицини и због несташице хране, што је последица америчких санкција, ембарга и блокаде међународне наплате за нафту, већ сада с хуманитарном помоћи желе да преузму надзор над венецуеланском економијом и нафтом.
“Ако покушај Сједињених Држава да свргне изабрану владу Венецуеле и постави гувернера ЦИА-е Гваида успе, то би био 68. пут да је Вашингтон незаконито свргнуо једну суверену владу. Мадуро и Венецуела заслужују међународну подршку и солидарност. Они одбијају да се сломе под претњом америчке војне интервенције или под притиском економског терора чији је циљ уништење венецуеланске економије. То су поносни људи и неће се одрећи слободе без борбе. Венецуела није Вијетнам, али ће се борити с истом упорношћу како би бранила своју територију као што је чинио Вијетконг, а САД и Трамп би се у случају интервенције, надамо се, суочили са сличним понижавајућим поразом као и 1975. године”, закључује Томи Шеридан.
Шта Сергеј Трифуновић мисли о Косову прочитајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com/ Н. Бабић
