Пише: Михаило Меденица
А, где би нам то, Александре Вулину, ваљало како кажеш: „разграничити се што пре са Шиптарима?!“
Ево, „јуначе“, покажи ту тачку где ти је Косова довољно? Где га је превише за нас?
Где се то и како повлачи међа између мајке и синовљевог јој гроба?!
Како се разрезује Косово од Метохије?
Где је поносно бити Србин а где то ваља прећутати ко проклетство?!
Реци, комесару јада, у име којег Бога се то Србин одриче Богородице Љевишке?!
Хоћемо ли иконе Светих Архангела у избеглиштво?!
Мошти Стефанове, Јоаникијеве, Душанов гроб…међу азиланте?!
Да распишемо потерницу за Милошем Ћирковићем, па кад засија негде у врлетима више Пећи- у букагије?!
Ко је он да тврдоглави: „Ви идите, ја нећу!“?!
Шта он има да неће кад ви, бедници, хоћете?!
Хоћете и знате оно што ни главе оца Стефана и Харитона не знају- где су посечене то није Србиново и ваљало би им се узети упамет- не може Србија због две главе, због 202 главе, због 2200 глава, због 200.000 глава бити талац мита да је наше читаво Косово и Метохија!
Не можемо довека бити алави па кућити Господа и у Грачаници, Дечанима, Девичу, Зочишту, Гориочу, Будисавцима…
Један је Бог па му довољна једна богомоља, само ти повуци међу па да му неко јави где убудуће да се скраси а не да „бекрија“ читавим Косовом и Метохијом, као од кафане до кафане…
Разрежи, регруту безумништва, и те Немањиће, аман!
Довољна су нам два- три у врх главе, шта ће нам онолики?
Па нису они династија Ђогани да деца морају да знају све о њима!
Питајте Шиптаре треба ли им колико, па ако их неће разграничавајте то под хитно!
Проверио бих ја на твом месту имају ли Дечани уоште дозволу да буду Високи, па ако нема зна се- ко у Савамали…
Извршитеље, море, у Велику Хочу, Гораждевац, Бело Поље, Старо Грацко, Клину, на Шару…избацуј све то, гарантујем да немају папире за векове!
Пусти ти тапију од Господа, зна се ко је „господ“ у Србији данас, па где он каже да је метар за који се „изборио“ дотле је наше!
Да не заборавим, остало је нешто тела наших хероја, деце, анђела, на Проклетијама, одмах подно Кошара, види, велеиздајниче, да то некако пишете у отпис, ђутуре с Паштриком, Јуником, Ораховцем, Радоњићким језером, Клечком, Ђеравицом…ко канцеларијски материјал.
Немојте оној звери од вашег коалиционог чеда Харадинају да остављате терет, он зна само да одузима, сабирање му не иде од крвавих руку.
Сутра је, чисто да рекнем, годишњица напада на Кошаре, дан кад ће се звери зорити на меморијалном гробљу подно свете карауле, па видите раграничите по сузу, неку тешку родољубиву реч, неку заклетву како деца нису устукнула ми метар пред хиљадама крволока, ал будаластно нису знала да то није тај метар за који се „лавовски борите“!
Опростите им, били су само деца решена да погину за Србију, ал деца ко деца- шта знају шта је метар?!
Па и гробови су им већи од метра, бре!
Што је најгоре над земљом су још и већи неголи под њом- ено их ко света распећа никла свуд из заветне земље, постројили се крај Лазара и Милоша, чувају парче неба на земљи и парче земље од неба за нас, за оне што ће доћи за нама, за Призрен који нас чека догодине, довека, за разграничење тамо где сунце пожури да се сакрије иза Шар- планине…
Тамо, безумниче издајнички, где Косово и Метохија не може са се купи новцем тетке из Канаде.
Тамо где, пропали пролетеру, не може да се прода и разграничи!
Тамо где живи и васкрсли занавек чувају Србији место у челу славске трпезе.
Тамо где су јутра иконописци а свака ноћи васкршње бдење.
Тамо где ти, Александре Вулину, једино можеш разграничити себе од себе, где завршава безумник а почиње велездајник, или се то разграничити не може..?
Како данас изгледају Кошаре, погледајте ОВДЕ.
Извор: Два у један
