Британска војска регрутује филозофе, психологе и теологе како би истражили нове методе психолошког ратовања и манипулације понашањем, показују документи који су доспели у јавност.
Универзитет у Кембриџу био је међу институцијама које су званичници Лабораторије за одбрамбену науку и технологију Министарства одбране (Министрy оф Дефенце’с Дефенце Сциенце анд Тецхнологy Лабораторy, енглеска скраћеница ДСТЛ) набројали на списку са кога траже партнере на пројекту названом „истраживачки капацитет хуманистичких и друштвених наука“ за који је намењено 70 милиона фунти. Истражује се како уметности, хуманистичке дисциплине и друштвене науке могу да обликују војне и безбедносне стратегије, укључујући и „психолошке операције“.
Портпарол универзитета је изјавио како су се они од тада повукли. Други на списку био је Универзитет у Ланкастеру – који је такође касније одустао – као и компаније за производњу оружја и одбрамбених система БАЕ Системс (БАЕ Сyстемс) и Кинетик (QинетиQ).
У презентацији за потенцијалне саговорнике која је објављена на интернету, ДСТЛ набраја „разумевање људског понашања и утицање на људско понашање“ међу својим истраживачким приоритетима, који би били остварени и кроз „усмерено манипулисање информацијама“ и „координисану употребу пуног спектра националних капацитета […] укључујући војне, не-војне, јавне и прикривене“.
Према документима Универзитета у Кембриџу са детаљима о областима истраживања у оквиру програма која су постала доступна јавности, а о којима је првобитно извештавао студентски лист Версити, војска жели да развије „информативне активности и домете, одбрамбено ангажовање и стратешко комуницирање“ уз војне кампање, као и „комуницирање и слање порука домаћој британској и интерној публици у одбрамбеном сектору у којима се истичу привлачност, здравље, добробит и отпорност наших људи (војника и цивила)“.
Истраживање ће укључити „тестирање, прилагођавање и потврђивање употребљивости концепата, алата, техника и метода који би омогућили анализирање јавног мњења како би било олакшано доношење одлука о одговарајућим активностима, усклађеном извођењу ових активности [и] мерење њихове ефикасности“, наводи се у документу. Истраживање је било намењено да прилагоди војне комуникације кључној публици на најбољи могући начин, каже портпарол и додаје: „Сва истраживања ДСТЛ-а су у складу са етичким и законским нормама“.
Портпарол ДСТЛ-а наводи да је њихово истраживање „усмерене манипулације информацијама“ усредсређено на „комуницирање са прекоморском јавношћу и одвраћање противника који прете британским интересима“.
Приликом конкурисања за овај пројекат, професори са Кембриџа су предложили партнерство са национално-безбедносном консултантском фирмом Фрејзер–Неш са којом би установили истраживачки центар, у почетку у оквиру универзитетског центра за истраживање уметности, друштвених наука и хуманистике (ЦРАССХ). Током дванаест месеци, то би требало да се издвоји као самостална истраживачка установа у оквиру универзитета, под именом Центар за стратешке будућности (Центре фор Стратегиц Футурес), „са дугорочним циљем да се испита потенцијал да се ово развије као профитабилна консултантска активност за управљање програмима“.
Финансиран на почетку за 6,9 милиона фунти током четири године, центар би помагао Министарству обране да одлучи на шта да утроши свој новац, „укључујући управљање програмима отворених конкурса за финансирање истраживања“. Универзитетска управа је очекивала не само да ће основно финансирање „обезбедити значајан вишак“ већ да би додатних 20 милиона фунти било плаћано за истраживања њихових истраживача.
Успостављањем партнерства са Фрејзер–Нешом, „који има највиши степен безбедносне провере“, би обезбедило Кембриџу приступ одбрамбеној индустрији, као и оквир да се бави „пројектима чији се безбедносни ниво означава као ‘тајна’“. Документ сугерише да универзитет има једну постојећу везу са Министарством одбране, ДСТЛ-ом и Фрејзер–Нешом, али природа те везе није јасна.
Десетине истраживача са Кембриџа је наведено да су били укључени у конкурс, међу њима специјалисти у дисциплинама попут архитектуре, психијатрије, веронауке и социологије. Пројектат би водио професор Стивен Конор, директор ЦРАССХ (Центар за истраживање у области уметности, друштвених наука и хуманистике).
Главни одбор факултета у Кембриџу је одобрио учешће на конкурсу за финансирање у јуну 2018. године, након представљања универзитетског проректора за истраживање, на нивоу сарадње који је забележио доктор Питер Хеџис (Петер Хедгес). Хеџис је на челу универзитетске канцеларије за истраживање. Чланови борда су рекли како је Кембриџ раније критикован да није посегао за сличним приликама. Они су чули да би прихватање ове прилике пружило могућности да утичу на одбрамбена истраживања и доносиоце политичких одлука.
Управници школа које би потенцијално биле укључене у пројекат дали су подршку, сугерише овај документ, посебно пошто су многи представљали области које се уобичајено упињу да прибаве средства за истраживање.
Портпарол Кембриџа је рекао како универзитет више не конкурише за уговор са овим пројектом, али није могао да детаљније објасни зашто је одлучено да се повуку у већ поодмаклом процесу. Сајмон Шафер (Симон Сцхаффер), професор историје и филозофије науке на Кембриџу, је рекао да је он поздравио повлачење али да је био забринут зато што се о томе није више расправљало на универзитету.
Шафер је био посебно забринут због навода у документу према којем би „ризици по репутацију“, које би за универзитет донела сарадња са Министарством одбране били умањени кампањом у јавности финансираном средствима ХССРЦ-а.
„Не желим да звучим исувише академски у вези са овим, али је фрапантно да би програм осмишљен да мења људска гледишта и мишљења за војне сврхе потрошио део свог новца како би променио људска гледишта и мишљења, тако да они не приговарају промени људских гледишта и мишљења. Видите шта они заправо раде? Пропаганду на квадрат, и то делује погрешно“, рекао је.
ДСТЛ је изјавио како буџет за односе са јавности није укључен у средства доступна пројекту.
Како америчка деца устају на совјетску химну, погледајте ОВДЕ.
Извор: Стање свари/Гардијан
