Према подацима које су објавили поједини медији, британска чизма је успела да згази на територије чак 90 одсто свих држава на свету.
Ово је закључак опсежне студије објављене у књизи "Све земље које смо освојили: и неколико њих које никада нисмо" која је у Британији објављена 2012. године, а пажњу привлачи све до данас.
Аутор Стјуарт Лејкок у књизи доноси податке од којих ће неким Енглезима несумњиво још више порасти понос, док ће другима можда бити непријатно због чињенице да је њихова релативно мала острвска земља у различитим раздобљима владала над готово четвртином светске популације.
Лејкок напомиње да му није била намера да доноси моралне оцене и пресуде о историји британског царства кроз историју, већ је желео да се забавља, а на идеју је - како каже - дошао када га је тада једанаестогодишњи син упитао колико је земаља Британија освојила.
- Резултат је био запањујући чак и за мене, који релативно добро познајем историју - рекао је Лејкок тада за медије.
Британску чизму осетило је девет од десет држава у свету а оне које никада нису виделе "црвене мундире", према аутору, су следеће 22 земље: Андора, Белорусија, Боливија, Бурунди, Средњоафричка Република, Чад, Гватемала , Конго, Луксембург, Обала Слоноваче, Киргистан, Лихтенштајн, Мали, Маршалска острва, Монако, Монголија, Парагвај, Сао Томе и Принсипе, Шведска, Таџикистан, Узбекистан и Ватикан.
Лејкок је, абецедним редом, истражио сваку земљу тражећи информације о томе да ли су британске снаге икада ступиле на њихову територију, правећи разлику између освајања војном силом, претњом силе, преговорима или плаћањем. У освајачке походе укључени су и напади британских гусара, приватних и наоружаних истраживача под условом да су имали одобрење владе у Лондону.
Међу првим освајачким походима са Британског острва био је упад на Гаул, на северу Француске, крајем другог века. Војни заповедник био је Клодиус Албинус, који је преко Канала повео војску у покушају да освоји царски двор. Поражен је у бици код Лиона 197. после Христа.
Међу мање познатим освајањима, аутор истиче напад на Исланд, 1940. када је ова неутрална острвска земља одбила да уђе у рат на страни савезника. У том освајачком походу учествовало је 745 британских војника, који су наишли на снажне протесте становника, али без физичког отпора.
Многи Британци не знају да је њихова држава напала Иран у Другом светском рату заједно са Совјетима.
Занимљив је податак да многи британски туристи сваког лета хрле на острво Крф , као и на Јонска острва, а са друге стране заборавља се када су их напали наоружани топовима и када су формирали Сједињене државе Јонских острва.
Чак ни Филипини нису могли да побегну од њиховог утицаја, па је занимљива прича о окупацији Маниле у 18 веку, када су тражили милион долара за откуп града.
Земља која је по освајањима у историји најближа Британији је Француска, која је уједно и земља која бележи највећи број британских похода на својој територији. Лејкок сматра да би коначан број земаља у које су ступили британски освајачи могао бити и већи, наводећи као могућност Монголију.
- Друге земље могле би, такође, написати сличне књиге, али би оне би биле много тање. Мислим да нико не може да достигне британски рекорд, иако су Американци, који су кренули доста касније у освајања, на томе пуно радили током двадесетог столећа - рекао Лејкок тада за медије.
У овој студији се истиче да је Велика Британија одувек била динамична нација која је настојала да промени свет, чак и када тај свет није тражио промену.
Прочитајте ОВДЕ какве то лоше вести имају амерички аналитичари.
Извор: telegraf. rs
