Русија је одувек сматрала Арктик за стратешки важно подручје, а сада улога најсевернијег дела Земље постаје још већа. Председник Владимир Путин најавио је амбициозан програм којим ће се обезбедити већа присутност Москве на Арктику и изградити нове поморске луке и пратећа инфраструктура.
Говорећи на Арктичком форуму који је одржан у Санкт Петербургу, а ком су присуствовали и представници Финске, Исланда, Норвешке и Шведске, Путин је представио план који би ускоро могао знатно да промени трговачки, поморски промет између Азије и Европе.
Наиме, током прошле године поморским путевима који воде преко Арктика превезено је 20 милиона тона робе из источне Азије до Европе и супротно, а план Русије је да ову количину учетверостручи до 2025.
– Ово је врло реалистичан и помно испланиран циљ. Потребно је северну руту учинити безбедном и комерцијално исплативом – рекао је Путин.
Управо то је разлог због чега Русија врло интензивно гради нова три нуклеарна ледоломца. Москва у својој флоти ледоломаца, иначе највећој на свету, већ поседује четири оваква брода, а изградњом нових пловила број ће им се готово удвостручити.
Када се њима додају и класични тешки ледоломци, до 2035. Русија ће под својом заставом имати 13 великих ледоломаца што је капацитет који без већих проблема може одржавати арктички пловни пут отвореним током читаве године.
– Од тога ће девет ледоломаца бити на нуклеарни погон – рекао је Путин.
Уједно, Русија ће и додатно проширити кључне луке на источном и западном делу пловног пута, Петропавловск на Камчатки и Мурманск недалеко од границе са Финском и Норвешком.
– За ове пројекте смо отворени према свима, и позивамо стране компаније на партнерство и заједничко улагање – нагласио је Путин. Руском председнику Арктик је одавно врло занимљиво стратешко подручје.
Русија је почела да јача своја постројења за деловање на овом неприступачном терену. Изграђене су нове војне базе и појачана је ваздушна и поморска присутност, што ни најмање не чуди јер Русија контролише половину арктичке обале.
Климатске промене, до којих је у последњих десетак година дошло, изазвале су повлачење и отапање леда на северу Земље, па су богата налазишта енергената и минерала сада знатно приступачнија него пре неколико деценија. Иако цена нафте стагнира већ годинама, Русији је Арктик занимљив и због поморских путева који, смањењем леденог покривача, постају све приступачнији и комерцијално исплативији.
Поред класичне инфраструктуре и лука, додатно се појачавају и руски војни капацитети на Арктику, подручју за које се верује да садржи четвртину светских, још увек неоткривених или недовољно познатих, налазишта нафте и гаса. Према руском министру спољних послова Сергеју Лаврову, војна појачања се тамо налазе са сврхом, како би заштитили националне интересе Русије.
– Морамо обезбедити наше одбрамбене способности, посебно у светлу војно-политичке ситуације недалеко до наших граница, изјавио је Лавров, очито алудирајући на недавне вежбе које је НАТО извео на подручју Норвешке.
Поморска рута преко Арктика коју сада Русија жели да оживи и интензивира битна је и у геополитичком смсилсу. Пре свега, овај пут је прилично занимљив Кини јер се њим знатно смањује пут за доставу кинеске робе до Европе, чиме њихови производи постају јефтинији и још конкурентнији.
Смештен унутар “Руске економске зоне”, овај транспортни коридор се креће дуж читаве северне руске обале, што Русији пружа могућност контроле читавог промета. У складу са поморским правом, Русија сада од бродова који пролазе овим путем захтева најаву проласка 45 дана унапред, захтева руског пилота на броду, као и знатну накнаду за пловидбу, што доприноси државном буџету.
Уз све то, Москва тврди како има право да ускрати право проласка пловилима која крше њихова правила.
За контролу над подручјем дубоког Арктика, које је још увек прилично недефинисано, у овом тренутку се боре Канада, Норвешка, Русија, Данска, Исланд, Шведска, Финска и САД. Како је за потпуну контролу над појединим деловима Арктика потребно доказати континенталну повезаност, неколико земаља је, међу њима и Русија, поднело захтеве за територијом прилажући уз то научне радове који поткрепљују њихове тврдње. У сваком случају, улог на Арктику је велики, али сви се слажу како је око поделе и будућности Арктика потребно међусобно сарађивати.
– Арктик се описује као геополитичка врела тачка света, али за нас је то регија стабилности и мира – каже норвешка премијерка Ерна Солберг.
Како је Дејан Берић оплео по Французима прочитајте ОВДЕ.
Извор: Вечерњи лист
