19-04-2019 05:58 Ратни извештаји Остало Издвојено Свет Планета

Немачки атлантистички лист Die Welt наводи како је у тренутној либијској кризи Русија на страни генерала Калифе Хафтара, који се из Бенгазија упутио у освајање Триполија.

Генерал Хафтар (Фото: Јутјуб)

Осим тога, подршка Хафтару допринеће зближавању Русије са земљама Персијског залива које се супротстављају Муслиманском братству, а међу њима је, из својих разлога, и Саудијска Арабија, која се тако супротставља утицају Турске и Катара у сунитском свету.

Мање од две године након његове посете руском носачу авиона Адмирал Кузњецов, генерал Хафтар је покренуо свој напад на главни град Либије, Триполи, пише Die Welt. Његову операцију подржава Русија, која је блокирала декларацију о Либији у Савету безбедности Уједињених нација и позива све стране на дијалог.

Према немачком листу, упркос чињеници да је Русија званично неутрална, Москва се ослања на Хафтара, који је последњих година барем три пута посетио руску престоницу. На први поглед, разлози за руску подршку су економски интереси. Хафтар је обећао да ће наставити војно-техничку сарадњу међу земљама, започету још у совјетским годинама.

Die Welt наводи како још много тога треба да се учини на овом подручју, јер су, пре рушења Гадафија, Русија и Либија потписале бројне уговоре о снабдевању војне опреме, укључујући транспортне авионе и авионе Сухој, укупне вредности 3,5 милијарде долара, што се није догодило. Русија се нада да ће моћи да доврши те уговоре и закључи нове, једном када се укине ембарго на извоз оружја у Либију.

Осим тога, Руске железнице планирају да спроведу свој пројекат, такође покренут под Гадафијем, када је испланирана изградња железничке пруге велике брзине између Триполија и Бенгазија. Осим тога, послови са Гаспромом и Татнефтом у енергетском сектору су замрзнути, али не и званично поништени, пише лист.

Професор на Европском универзитету у Санкт Петербургу Николај Кожанов верује да се, у Либији, Москва води стратешким мотивима. Прво, Русија жели да покаже да њен успех у Сирији није био случајан, а након распада Совјетског Савеза коначно намерава да добије упоришта као велика сила. Осим тога, Русија жели да делује као посредник, пре свега зато што међу западним силама нема јединства око Либије. Хафтара је подржала Француска, па чак и Сједињене Државе, упркос критикама државног секретара Мајка Помпеа, али су САД барем неутралне у односу на војну кампању генерала.

Штавише, Die Welt напомиње да ће подршка Хафтару приближити Москву регионалним играчима као што су Египат, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, три земље које су Муслиманско братство, као Русија и Сирија, прогласиле терористичком организацијом.

У исто време, пише немачки лист, Русија не ставља све на једну карту. Подршка Хафтару је приоритет, али Москва такође одржава контакте са Фајезом ал-Сарајем, који из Триполија води либијску Владу националног споразума. У току су преговори за наставак активности руске амбасаде у Триполију. Стога Русија, пре свега, жели да учврсти своју присутност у Либији, без обзира на то ко ће бити на власти, закључује Die Welt.

“Хафтар је човек који може ујединити Либију”

Ово мишљење је изнео немачки стручњак Гунтер Мајер у листу Deutschlandfunk. Након рушења Муамера Гадафија централизована либијска држава је дошла до свог краја, а власт је прешла у руке бројних оружаних формација, пише Деутсцхландфунк. Према речима стручњака Гунтера Мајера, командант Либијске народне армије, генерал Калифа Хафтар има највеће шансе за поновно успостављање реда у земљи, а ставови његових снага су углавном либерални, онако како то треба тумачити у арапском свету. Његове трупе већ контролишу већину земље.

У Либији се сада води борба између владе у Триполију које су, на притисак Запада, признале УН и делови одани генералу Хафтару, који од прошле недеље покушавају да преузму контролу над Триполијем, преноси Deutschlandfunk. Ситуација у земљи и даље је тешка.

Према речима директора Арапског светског центра за истраживање при Универзитету у Мајнцу, Гунтера Мајера, након рушења Муамера Гадафија 2011. Либија је постала “пропала држава”. Победа тадашњих “побуњеника” је била могућа због помоћи међународне коалиције на челу са Сједињеним Државама, која је спроводила ваздушне нападе на снаге Гадафија.

Као што Мајер примећује, брзо је постало јасно да нова либијска влада у великој мери не решава ништа, а стварна моћ је концентрисана у рукама бројних наоружаних група. Влада је, додељивањем средстава, покушала да их интегрише у редовну војску, али је постигла супротан ефекат. Након што су добиле државни новац, те групе су постале још јаче, али још увек нису хтеле да слушају власт.

Након избора 2014. године централизована држава у Либији је потпуно нестала, каже Мајер. Поражени исламисти нису признали изборне резултате, па је нови парламент, једино тело изабрано на слободним изборима, био присиљен да побегне на исток земље. Тако су формиране две владе, исламска у Триполију и “либерално-националистичка” на истоку, са седиштем у Тобруку. Последња је поставила генерала Хафтара за команданта Либијске народне армије.

2015. су интервенисале УН и створиле трећу “Владу националног споразума” у Триполију. Међутим, како је приметио Deutschlandfunk, она нема никакву власт и зависи од подршке супротстављених војних група.

Хафтара тренутно подржавају земље које се боје политичког ислама, као што су Египат, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија, али и Русија и Француска, коментарише Гунтер Мајер. По његовом мишљењу, демократија у Либији се не може обновити у условима присутности утицајних оружаних формација. Генерал Хафтар ће најверојатније земљи вратити стабилност.

Упркос чињеници да у редовима Хафтарових снага има команданата који се терете за ратне злочине, општа оријентација његових снага је либерални и националистички курс.

“Овај фокус је прилика за мирно решење либијског питања у блиској будућности”, наводи се у чланку Гунтера Мајера.

У међувремену снаге генерала Хафтара спроводе ваздушне нападе по положајима исламистичких милитаната јужно од Триполија, где покушавају да пробију њихове линије одбране, што би снагама ЛНА отворило пут до самог средишта града.

Објављени су снимци довлачења вишецевних ракетних система БМ-21 Град, који су касније гранатирали положаје полиције у Триполију. Италиан Скy Неwс је приказао снимке снага ЛНА које су напредовале дубље према Триполију, а то је било могуће због тога што је Либијска народна армија имала тешко оружје и милитанти су били присиљени на повлачење.

Хафтарове снаге су такође преместиле тенкове и другу опрему према Триполију. Осим тога, ЛНА је добила појачања у граду Гарјану, одакле покреће операције ка северу, у смеру главног града.

“Велика појачања су стигла у град Гарјан у недељу током ноћи и сада се припремају за одлазак у Триполи”, саопштила је Канцеларија за војне информације.

У кључном округу Аин Зара дошло је до јаких сукоба између две супротстављене стране. Иако су Хафтарове снаге стекле контролу над подручјима Абија и Кабјлиеја, још није пробијен кључни део фронта јужно од Триполија, ког бране милитанти из Мисрате.

Специјални изасланик УН-а за Либију Гасан Саламе изјавио је како генерал Хафтар не спроводи противтерористичку операцију, него војни удар. Тврдио је да је у Триполију постојао застој између Хафтарових снага и Владе националног споразума и да су разговори били безуспешни све док обе стране нису схватиле да војна победа није могућа.

Улазак у Триполи би био демант тврдњи Гасана Саламеа и потврда онога што је свима јасно, а то је чињеница да ће Либија бити пропала држава све док се не искорени исламска банда која господари Триполијем, Мисратом и Сиртом, три упоришта која држе исламисти.