Операција је имала кодни назив "Џедај", а конкретан удар био би изведен под шифром "Браво минус".
Главну улогу требало је да имају Енглези, открио је војни коментатор Мирослав Лазански, а план је био да у нападу учествује 175.000 војника Алијансе(од чега 50.000 британских). Коначни циљ је био тријумфални улазак у Београд након 90 дана и потпуна окупација Србије.
Детаљан план копненог упада у СРЈ разрађен је у Лондону и кризном центру Алијансе у Монсу. У том белгијском градићу стално је током 1999. заседао специјални тим „Витезови Џедаја“, који је разматрао пет различитих модела акције.
- Сваког јутра, почев од 23. марта 1999, тачно у 8.30, у специјалном бункеру испод зграде Министарства одбране у центру Лондона, окупљали су се најважнији британски министри, функционери Министарства одбране, официри обавештајне службе и дипломате да би расправљали о бомбардовању Југославије. Бункер, обновљен 1979. године по наређењу Маргарет Тачер, представља хереметички затворену мрежу ходника која почиње са двоја црвено обојена челична врата и две компјутеризоване пријавнице. То је британски Центар за руковођење кризама. Овде је Алистер Кембел свакодневно седео за столом од јасеновог дрвета, столом за 18 особа. Из тог бункера Тони Блер и Алистер Кембел имали су сталну везу са британским заједничким генералштабом у Нортвуду, командом Краљевског ваздухопловства у Викаму, командом копнене војске у Вилтону и кризним центром НАТО-а у Монсу – открио је Лазански.
План "Браво минус" предложен је у пет различитих варијанти.
- Деловало би око 175.000 НАТО војника. Британци би учествовали са чак 50.000 људи и 100 тенкова. Тони Блер је стално вршио притисак на Белу кућу да се то и прихвати, међутим, амерички председник Клинтон имао је много ригиднији став – истиче Лазански.
Пентагон, како наводи Лазански, био је против копнене инвазије јер се прибојавао великих губитака.
- Процене у главном штабу НАТО-а у Монсу говориле су о неких 1.500 до 2.000 погинулих НАТО војника дневно. Пентагон је имао податке да је на Косову око 80.000 војника југословенске Треће армије, са 350 тенкова, да су све противоклопне ракете "фагот" тамо, да су сви пролази ка Косову минирани у главном штабу НАТО – каже Лазански.
Према речима Лазанског, НАТО савезници били су скептични, па су због тога Британци појачали обавештајно деловање, а Американци почели да граде путеве на северној граници Албаније.
Професор међународних односа Срђан Перишић каже да је идеја копнене инвазије на Југославију била замишљена тако да би се завршила као послератна окупација Немачке, тј. поделом земље на зоне.
- Инсистирање тадашњег британског премијера на агресивној инвазији са копна ускађено је са традиционалном тежњом Велике Британије да контролише ситуацију на Балкану. Командант НАТО Весли Кларк такође је био загрејан за ту опцију, док су други амерички генерали били против пошто би им за улазак стотина хиљада војника на територију СРЈ требало неколико месеци, па би сукоб био вођен током зиме. Иначе, у Монсу је седиште врховне команде савезничких снага за Европу, што значи да у том градићу седи генерал који командује свим америчким трупама у Европи, а истовремено је и командант НАТО – објашњава Перишић.
Генерал Владимир Лазаревић, који је 1999. године био командант Приштинског корпуса, каже да су снаге Алијансе покушале једном да упадну на нашу територију.
- Било је то 9. априла, мислим да је тада био Васкрс. Одбранили смо се и зауставили нападе након вишечасовне борбе, храбро и витешки се супроставили бројчано јачем непријатељу, на појасу од петнаестак километара дуж српско-албанске границе. Одбили смо све њихове нападе. Никада више после тога нису покушали да поново крену копненим путем на нас – рекао је генерал Лазаревић.
Русија у Венецуели отворила Центар за обуку пилота на хеликоптерима Ми-17В5, Ми-35М и Ми-26Т. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Српки Телеграф
