Ако гласачи у Украјини изаберу телевизијску звезду Володимира Зеленског за председника, као што се чини према анкетама, то би требало да задовољи Кремљ, који је у лошим односима са актуелним председником Петром Порошенком.
Зеленски, политички почетник који глуми учитеља, који неочекивано постаје председник у ТВ емисији "Слуга народа", победио је у првом кругу избора 31. марта. Анкете показују да ће победити председника Порошенка и у другом кругу.
Он Кремљу вероватно изгледа као фигура којом ће лако управљати, али то не мора да значи.
Шампањац је отворен у Москви у новембру 2016. када је Доналд Трамп неочекивано победио, али он је био велико разочарање за Путина, који је желео промену у политици Вашингтона према Русији. Зеленски би могао на исти начин да разочара Русе.
Зеленски нема политичку позадину. Током кампање он је избегавао да износи детаљну политичку платформу, није ишао на много интервјуа нити имао велике митинге. Уместо тога је дозволио свом лику из серије да дефинише његов имиџ.
Могао би да прави грешке - велике грешке - као председник. Али он није глупан: изградио је успешну пословну империју и можда није подложан манипулацијама као што би то руски председник Владимир Путин желео, пише "Вашингтон пост".
До сада, ниједан од његових спољнополитичких ставова не би задовољио Кремљ. Он окривљује Русију за рат, позива Москву да врати и Крим и Донбас, и каже да ће наставити са интеграцијом Украјине у Европу, укључујући придруживање Европској унији и НАТО-у.
Када је у питању суочавање са Москвом, Зеленски и блиски сарадници кажу да је спреман да седне за сто са Путином, али тек након што развије приступ са западним партнерима Украјине. Зеленски жели да дода и Сједињене Државе и Британију у тренутни формат преговора у којем Француска, Немачка, Украјина и Русија траже решење за сукоб у Донбасу.
Штавише, Зеленски тврди да ће дати приоритет борби против корупције, као и изградити јачу, отворену економију - а то је оно што је привукло гласач.
Он је у свој тим привукао доказао агенте промена као што су Олександр Даниљук и Аиварас Абромавичиус, који су као министри спровели неке од најзначајнијих промена до којих је дошло током Порошенко председништва.
Корупција слаби украјинску државу, а Русија то искоришћава. Ако Зеленски може да заустави корупцију, укључујуц́и и велики политички утицај олигарха у земљи, он ће ослабити руске полуге утицаја. Исто тако, ако саветници као што су Даниљук и Абромавичиус могу да му помогну да унапреди економију, успостави праве судове, привуче стране инвестиције и повећа раст, то ће подстаћи целокупну отпорност Украјине.
Путин и Кремљ не желе Украјину која се супротставаља корупцији и шири своју економију, све док се придржава демократских норми; то би могло довести до тога да руски народ преиспита владајући систем у Русији.
Критичари Зеленског доводе у питање његове везе са олигархом Ихором Коломојским, власником телевизијске станице која емитује програм "Слуга народа". Зеленски пориче да је марионета овог олигарха. Иако је тај однос и даље мутан, могуће су и провере против Коломојског. Као министар финансија, Даниљук није био пријатељ Коломојскога, јер је помогао национализацији банке у сувласништву олигарха након оптужби за финансијске неправилности. (Та борба се и даље води на суду.)
У сваком случају, Коломојски не пружа велику наду Москви. И он има јаке антируске ставове. Провео је годину дана као гувернер Дњепра, држећи тај регион у реду када су се многи плашили да би он могао да буде нова жртва насиља које је почело је у Донбасу.
На крају, председничка власт није неограничена. Председник дели власт са Радом (парламентом), који има сопствене изборе у октобру, и премијером који именује Рада. Премијер бира највише министара.
Рада наставља да подржава украјински проевропски пут и супротставља се свему што би могло да иде у прилог Москви.
Чланови Раде су у фебруару гласали великом већином за измену Устава како би се утврдило да су чланство у Европској унији и НАТО стратешки циљеви земље.
Осим тога и већина Украјинаца је за проевропски курс. Владина одлука касне 2013. године да одложи потписивања споразума сарадње са ЕУ је довела до побуне која је покренула Мајданску револуцију.
Недавна анкета показала је да је 58 одсто оних који су за улазак у Европску унију насупрот 22 одсто који се противе. Број грађана који су за чланство у НАТО износио је 46 одсто, а око 30 одсто је против.
Ово је једна ненамерна - али веома значајна - последица Путинове агресије на Украјину.
Да, Зеленски тек треба да покаже ко је. Можда поведе Украјину низ пут који је пун замки. Међутим, он би такође могао да усвоји политике које ће ојачати земљу интерно, наставити свој пут ка Европи и устати против Русије. Москва би онда морала да одлучи да ли жели да настави свој ружни, непријављени рат или је време да се он коначно заврши неким договором, закључује "Вашингтон пост".
Прочитајте ОВДЕ какав се то хаос догодио у Доњецку.
Извор: Блиц
