- Босна и Херцеговина је са Хрватском ушла у проблем везан за обавештајни сектор и са изградњом Пељешког моста. Није нетачно да СОА дилује у БиХ. Није ни нетачна прича о спречавању руског утицаја у Сарајеву, под руководством Британца који је формирао Центар за спречавање руског малигног утицаја за шта је 6 милиона фунти дала британска влада. Једно одељење се налази у Тирани, друго у Подгорици, евидентирају људе из владине и невладине организације, дакле људе из разних институција, и преко 300 људи има на том списку који шире руски утицај. Ја се налазим вероватно на том списку - додао је Додик.
Председник Републике Српске дотакао се и везе са Русијом, али и САД.
- Сматрам да су Руси веома коректни и имају позитивну политику. Нисам ни против америчке реалне политике већ против њихове имагинације, њиховог наметања решења и њиховог мешања у унутрашње ствари - закључио је Додик.
- Дрина би требало да буде граница између Срба. Шта све нису урадили да поделе Србе преко Дрине - каже Додик и додаје:
- Покушали су посебне идентитете да наметну. По њиховој квалификацији ми смо босански Срби. Дрина је често била наметнута граница Србима. За нас Србе Дрина није граница. Покушавамо да је релаксирамо и мислим да у последње време то чинимо. Срби су 1991. године конституисали свој политички покрет бранећи српски национални и државни идентитет, и исказујући жељу да се уједине са Србијом. Наравно, четири године рата су учиниле то да је дошло до интервенције Међународне заједнице, правећи нови политички систем у БИХ да ослаби српски политички корпус и Републику Српску која је већ тада била створена. Све то говори да у континуитету постоји на различите начине манифестована жеља да се смањи снага српскога народа у Републици Српској. Република Српска не припада Сарајеву. Она се третира посебно.
Додик је објаснио и унутарполитичку ситуацију у БиХ.
- Комплексна је ситуација да би се то разумело. 7. октобра су били избори, формирано је само Председништво Босне и Херцеговине. У Уставу каже да је Савет министара помоћно тело Председништва. То није Влада, али они покушавају да направе Владу од тога. Променили су начин конституисања. Сва унутрашња надлежност дата је ентитетима. Све се то игнорисало, па је направљен Савет министара од девет министарстава. Промењен је начин конституисања, тако што је донесен Закон о Савету министара, где је речено да у том погледу треба да се Савет министара потврди у Парламенту. Раније је Савет министара биран као Председнишво. Е сада није тако, сада иде на Парламент где је потребна већина. Сада Бошњаци покушавају с једне стране одрже те министре што дуже. Понашају се као да није било избора. Али, Босна је сада у застоју - закључио је Додик.
Koja су 4 најопаснија жаришта која би могла да доведу до светског рата прочитајте ОВДЕ.
Извор: Ало
