Али, док је претио Ирану лукаво је заводио цели Исток. Штавише, победом Трампа на изборима 2016. године фрустриране су биле Западне земље, амерички политички естаблишмент и Европска унија. Исток је пак у Трампу видео прилику за изградњом неких нових односа и томе су се, колико год да данас неће то признати, понадале многе земље.
Док је грмео против ТТИП-а, НАФТА-е и других споразума о слободној трговини, Кина је у томе видела врло добар сценарио за властито ширење економске активности по свету. У исто време НАТО је називао "дотрајалом организацијом" која више не служи сврси, чему се итекако порадовала Русија. Чак и Сирија је с опрезним оптимизмом дочекала његове изјаве о повлачењу војске која се илегално налази на њиховој територији. Са Северном Корејом је чак покренуо процес приближавања без преседана па је младом председнику Ким Џонг Уну обећавао све и свашта, тврдећи му како ће севернокорејске плаже - на којима се сада тестира артиљерија - у блиској будућности бити гламурозна туристичка одмаралишта, Мајами у Азији.
Трамп је шармирао Исток и јако забринуо Запад. Али, како је време пролазило и једни и други почели су да схватају да Трамп није оно за шта су га сматрали. Чак и истакнуте демократе, које су 2 године "брусиле" идеју да би га требало скинути с власти на овај или онај начин, сада увиђају да Трамп можда и није тако лош за њихове интересе - ко зна, можда је чак и боље да он остане у Белој кући уместо да унутра уђе самопроглашени демократски социјалиста Берни Сандерс!
Ни НАТО више није толико у страху, заправо све се полако вратило на старо. Трамп је од голуба постао јастреб, или га пак јастребови носе у канџама, сасвим је свеједно, оно што је битно је којим правцем иде америчка политика, а данас иде провереним стазама. Трамп прети војном интервенцијом Венецуели, јача санкције против Кубе, прети Ирану, више не размишља о повлачењу војске из Сирије, нема више воље да састанчи са Путином, преговоре са Северном Корејом свео је на ултиматуме док Кини, коју и даље ваби некаквим фантастичним трговинским уговором, спрема клопку широм света за свако њено ширење, почевши с Европом где ће учинити све да упориште не пронађе њихова 5Г технологија.
Трампова администрација плаши своје ЕУ савезнике тврдећи како ће их Кина шпијунирати путем њиховог технолошког гиганта Хуавеј па како зато не смеју дозволити да тај Хуавеј буде главни постављач надолазеће 5Г телекомуникационе мреже у Европи. Ту се заправо ради о томе да је и самом Трампу јасно како 5Г технологија нуди огромне шпијунске капацитете које САД жели за себе. Ова прича своди се на - немојте да вас Кина можда шпијунира, дајте да вас ми дефинитивно шпијунирамо.
Европи одговара, барем постојећем ЕУ водству - оно би на крају крајева радије пристало на скупљи и интрузивнији амерички производ него да се повећа инфилтрација Кине у Еуропу (такав став не дели пословна елита ЕУ, али то је сукоб који ће тек испливати)
Милерова истрага сада је "ослободила" Трампа сваке кривице, па он слави своју победу над демократама, али та иста истрага тешко оптужује Русију за уплитање у америчке председничке изборе, а Трамп, свакако, о томе неће рећи сада ниједну реч већ ће прихватити све како пише. Још ће и ојачати санкције против Русије јер су ови наводно радили да он дође на власт (!).
Није тешко "пасти" на Трампова обећања. Пао је и велики део америчког народа који тек сада може видети да је добар део тога била празна реторика. Што се Истока тиче њихова надања полако долазе крају, долази буђење. Северна Кореја поштено је прихватила лажну руку мира па је пристала на преговоре о де-нуклеаризацији. Али, права политика Трампове администрације чак се није могла суздржати још мало да евентуално Пјонгјанг навуку на стварну де-нуклеаризацију него су се већ у Ханоју разоткрили гурајући своје ултиматуме, тражећи од Пјонгјанга све и нудећи ништа заузврат.
Сада цели тај од стране Трампа изманипулисани "клуб" може учинити само једно - удружити се. Заправо био је на том путу и пре него што је Трамп дошао, а онда су, чекајући његову стварну политику, изгубили неколико година. Откако је Трамп на власти и руско-кинески односи некако су на чекању. Пекинг и Москва опрезно гледају шта ће други направити по питању односа с Вашингтоном. Можда је то време сада прошло, можда сада могу да наставе тамо где су стали - на стварању мулти-поларног света и највеће светске силе: Евроазије.
У Русију је по први пут у службену посету стигао председник Северне Кореје, Ким Џонг Ун. Он и Владимир Путин су се састали у Владивостоку па је то био њихов први сусрет.
Ово је састанак координације између двојице, координације по питању свега што смо горе навели. Обојица иза себе имају два неуспешна самита с америчким председником Доналдом Трампом па ће управо он без сумње бити главна тема њиховог дружења у Владивостоку на руском далеком истоку.
Шта Путин планира након састанка с Кимом, када је већ "потегнуо" све до Владивостока, враћа се у Москву? Не - координација неслужбеног "клуба у америчког председника разочараних" се наставља, а Путин већ дан након, у петак, одлази у Пекинг где ће се састати с кинеским предсједником Си Ђинпингом, потврђено је из Кремља.
Путинов помоћник Јуриј Ушаков истиче како ће руски председник и кинески председник "ускладити сатове" по питању пројеката као што је Нови пут свиле, Евроазијска економска унија, Шангајска организација за кооперацију и други. Наравно, све ово било је донекле "на чекању" због Трампа, требало се видети куда иде "нова" америчка политика, а сада када је постало јасно да је то иста она стара, снажни пројекти стварања моћне Евроазије могу се наставити.
Сусрет у Пекингу могао би бити нарочито занимљив. Руски председник вероватно долази с нечим попут - "ја и Ким смо баш причали... тај Трумп, ништа од њега бојим се". Али, питање је колико ће се Си сложити с таквом констатацијом, а одговор би могао бити нешто у стилу: "Да... али мени је ипак обећао трговински споразум, причекајте да видимо шта ће бити с тим...".
Тачно је, Трамп тврди како велики трговински споразум с Кином само што није комплетиран те наводи како ће то окончати актуелни трговински рат који већ неко време траје између Вашингтона и Пекинга. Нема сумње да постоји одређена, и то поприлично снажна, економска симбиоза САД-а и Кине, нешто према чему је Русија увек скептична када на ред долази јачање њихове источне политике. Али, у овом случају сви споменути спровели су доста времена с Трампом и за њих он више није енигма, а у складу с тиме сада могу и деловати.
Путин, Си и Ким имају заједничког познаника који им је нудио пријатељство, испоставило се поприлично неискрено. Сада заједно морају бити паметнији од лукавог лисца с Менхетна, а и постати свесни чиме располажу - јер све док је он тај који поставља услове, они су осуђени само на надања и разочарења.
Ветран америчке политике управо је објавио кандидатуру за председика, а медији већ пишу да би могао да победи Трампа. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Advance.hr.
