Опширан интервју је објављен одмах након што је скандал “Russiagate” пукао као балон од сапунице.
После свега, свет је још увек овде. То јест, може постићи споразум између Кине, Русије и Сједињених Држава или остати у садашњем хаосу узрокованом бесконачним ратом и бесконачним терором, који неоконзервативцима дају неограничену моћ.
Трампово климање главом, након завршетка истраге која је држала свет у неизвесности, отвара могућност сарадње. Хипотетичку, али се она не може искључити.
Наравно, неки европски новинари су уплашени овим развојем, јер би “нови поредак” под Трампом, који би договориле три суперсиле, изоловао Европу.
Овај аргумент се користио за напад на европске популисте, који у овом тренутку имају опасну “обавештајну сарадњу с непријатељем”. На једној страни са Стивом Беноном, а на другој, иако не тако отворену, с Путиновом Русијом.
Али ако се боље погледа, европска заједница је рођена управо с мисијом премошћавања Истока и Запада. Толико да би историјски компромис требало да похвали мисију која је покренула реформски процес у Совјетском Савезу и отворила га свету, што би био еуфемизам за уништење “совјетског царства”, последично Русије и бројних постсовјетских република.
Некада је Европа била у средишту глобалне геополитике, а убиство Алда Мора у Италији је 1978. чак означило почетак нове ере у свету, ере доминације неолиберализма и неоконзервативаца, који су економску и стратешку доктрину убрзо претворили у идеологију. Ове снаге су глобалну доминацију успоставиле након напада 11. септембра 2001.
Данас се враћамо на хипотетичко отопљавање односа између Истока и Запада, чак иако је свет потпуно другачији. Ту је данас и Кина, која је некада била маргинална азијска земља. Ту су и Трамп и Путин на челу Сједињених Држава и Русије, који тренутно нису у контакту, али би могли бити лидери овог опуштајућег процеса.
Европа је суочена с новом перспективом и према некима би требала да буде и бедем који се супротставља еволуцији, јер критичари глобалног споразума Европу у том процесу виде као маргинализовану силу.
Али Трампова изјава, иако од свега тога не мора испасти ништа, Европску унију враћа на курс о ком су говорили њени утемељитељи, да Европа буде мост између удаљених цивилизација и сила.
Ова нова перспектива је заправо стара. У њој Европа уопште није маргинална, већ је обавезно раскршће нових односа између Истока и Запада. Европа више не би била клијентелистичка творевина Сједињених Држава, већ подручје дијалога према три различита смера.
Наравно, морала би остати уједињена, али реформисана с враћањем својим демократским темељима. Европска унија, ако треба да постоји, мора бити заједница суверених и једнакоправних народа, одбацујући садашњи елитистички занос који тражи “више Европе” него што је потребно.
Пуки “популизам”, без јасне спољнополитичке визије за будућност, овде не може одиграти никакву улогу и постоји опасност да се “нови светски поредак” на Старом континенту успостави кроз интеракцију елита. То је реална опасност.
Легитимне тежње европских грађана су већ издате, али Европа у свет треба да се врати као колевка демократије, с обзиром да она припада нашем наслеђу и демократија је богатство с којим други народи још увек експериментишу и прилагођавају свом цивилизацијском и културолошком окружењу.
Међутим, осим сукоба који потресају Европу, чији ће се исход видети на европским изборима, остаје да се види да ли је Трамп искрен у намери да иде ка том циљу. Ипак говоримо о једној изјави у једном интервјуу, иако није искључено да би Трамп волео да постигне договор с Путином и Кси Ђинпингом о подели сфера утицаја, искључујући Европу. За то постоје многе препреке, можда чак у Москви и Пекингу, који Европу још увек виде као релевантног глобалног актера. Али такође постоје и многе силе које споља подржавају ову идеју.
Трамп: “О Венецуели би могао причати с Ксијем и Путином”
“Разговараћу с многим људима о Венецуели, у одређеном тренутку можда чак и с председником Путином и председником Кине Кси Ђинпингом”, тако је у петак Доналд Трамп коментарисао кризу која потреса земљу Латинске Америке.
Након претходне, ово је значајна порука председника Сједињених Држава, јер истиче да му је позитиван исход истраге о Русији дао нову слободу деловања и маневрисања.
Пре би једноставно био неспособан за такво нешто, јер би одмах био оптужен да је у дослуху с Русима.
Након онога што је рекао за Фоx Неwс, када је рекао да су Сједињене Државе могле имати “велике односе” са две глобалне силе да није било истраге, сада се прелази на конкретна светска жаришта.
Трамп ублажава досадашње оштре изјаве, као ону којом је наредио Русији да повуче мали контингент који је послат у Каракас као подршка Николасу Мадуру, кога његова администрација покушава да свргне и постави на власт самопроглашеног председника Хуана Гваида.
Након свега, шта значи тај временски оквир, односно да ће “у неком тренутку” разговарати с Путином и Ксијем. Америчка администрација је више пута изјавила да су “све опције на столу”, што се односи и на могућност директне интервенције у Венецуели.
Па ипак, чини се да Трампове речи искључују тај развој и све је видљивије отварање ка преговарачком решењу кризе. Чак и овде искључује Европу и тврди како излаз треба тражити с Пекингом и Москвом, који имају велике интересе у латиноамеричкој земљи, штавише, исте као и Сједињене Државе, а то је у овом случају нафта.
С друге стране, венецуеланска криза је постала глобална, што показује подела света на присталице Гваида и Мадура. А глобална криза захтева глобално решење.
Видећемо како ће се ствари развијати. У овој кризи и месту Европе у свету постоје многе варијабле, а могућност катастрофе у Венецуели је и даље висока. С друге стране, Европа спољну политику, заједничку или на нивоу националних влада, не може водити исказивањем незадовољства и понашањем увређене уседелице.
Ако је Трамп, ојачан ослобађањем оптужби за сарадњу с Русима, избацио Европу из једначине, уместо цмиздрења, Вашингтону јасно треба поручити да глобалног решења не може бити без сагласности европских земаља или барем европских сила.
Коначно, такав став ће добити подршку Москве и Пекинга, што ће Европи бити од велике помоћи. Ако не буде тако, кривица се сигурно неће свалити на Трампа, иако се још треба уверити у његову искреност. Али, сигнал је више него јасан.
"Турска ће поклекнути пред САД и на крају ће одустати од руских С-400". Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com/ Нермин Н.
