Бараћевом екстрадицијом тај списак је повећан на укупно 62 Србина из Крајине који су по хрватским потерницама ухапшени у свету, па изручени на милост и немилост хрватском правосуђу. Најпознатији је, подсетимо, случај Драгана Васиљковића, општепознатог по надимку Капетан Драган, кога су аустралијске власти ухапсиле и изручиле Хрватској, где је осуђен на 15 година.

Хиљаде оптужница

Ово су подаци Документационо-информационог центра Веритас чији директор Саво Штрбац каже да је широм света до сада ухапшено 169 Срба из Хрватске, а пре Бараћа, који је у Хрватској 1994. осуђен на 15 година затвора зато што је, како је наведено, 1991. године починио ратни злочин над цивилним становништвом, Загребу је из света изручен 61 Крајишник.

- Међутим, чак 25 Србина из те групе је ослобођено из разних разлога - било да је поступак обустављен, да је суд одбио доказе тужилаштва или да је кривично дело преквалификовано у оружану побуну, па је аутоматски уследила амнестија - објашњава Штрбац.

У Хрватској је, према списку који је прошле године предат Министарству правде Србије, чак 1.396 Срба оптужено за ратне злочине. Штрбац каже да је тај списак закључен 31. јуна 2017. године. Према његовим речима, у питању су такозвани активни предмети, односно истраге и оптужнице, али и различите фазе суђења за ратне злочине.

- Према хрватским подацима, до сада је 3.600 особа процесуирано по овом основу. Међутим, забрињава то што Хрвати не одустају од "штанцовања" нових оптужница. Само прошле године покренута је истрага или је оптужено укупно 74 људи - упозорава Штрбац.

На сајту Веритаса објављен је списак од 1.200 Крајишника са потерница Интерпола. Том броју, истиче директор Веритаса, недостаје још стотинак нових имена.

- Овим "штанцовањем" нових истрага и оптужница и даље се оправдава хрватска теза о њиховом одбрамбеном рату. Али, већина таквих истрага или пресуда пада у поновљеном поступку и до сада смо евидентирали стотине случајева у којима су у обновљеним поступцима Срби који су били осуђени на максималне затворске казне на крају ослобођени кривице - каже Штрбац, који претпоставља да ће се слично догодити и у поновљеном поступку против холандског држављанина Милорада Бараћа.

- Он је осуђен у групи са још осморицом Срба из тог краја. Један од њих, Дане Сердар, одлучио је да скине љагу са свог имена, па је 2004. добровољно отишао у Хрватску. Он је успео да докаже да је невин, а верујем да ће то поћи за руком и Бараћу, јер је Хрватска током тих ратних година, када је он осуђен, чинила све да оптужи што више Срба. Тек тада су "паковани" судски процеси. Остаће незабележен апсурд да је на једном од тих суђења група од 20 Срба осуђена на по 20 година затвора у процесу који је укупно трајао 60 минута - наглашава Штрбац.

Он је уверен да Хрвати гурају овакву "правосудну политику" с јасним циљем.

- Та пракса је погубна за повратак Срба на огњишта. Зато се кроз све те процесе Србима тенденциозно удара "жиг" кривице - уверен је директор Веритаса.

Удар на повратак

Да је реч о својврсној серијској производњи "злочинаца" сведоче случајеви Мирослава Мачка и Душка Гаћеше.

Први је, наводи Штрбац, у истражном затвору провео 30 дана, а други се тамо задржао знатно дуже, јер је иза решетака провео скоро 10 месеци.

- Када су ухапшени, хрватски медији су се утркивали ко ће да им упути жешћу оптужбу и прокаже их као најгоре ратне злочинце. Ево, оба су пуштена, а да апсолутно нико у Хрватској није објавио барем ту вест, а камоли да им се неко јавно извинио због тога што су оклеветани - објашњава Штрбац, који верује да ће Срби и даље бити клеветани за све и свашта, а нарочито за ратне злочине, јер их Хрватска том стратегијом свесно обележава као непожељне, убијајући у њима и саму помисао на повратак.

Терете га за злочин у Госпићу

Милорад Бараћ осуђен је на 15 година пред Жупанијским судом у Госпићу и у одсуству проглашен кривим за злочин у селу Широка Кула. Њега и групу Срба госпићки суд је окривио за убиство осморо цивила, међу којима је била и тринаестогодишња девојчица. То се одиграло у октобру 1991. године. Осим тога, у пресуди се наводи и да је "као припадник четничких формација и милиције тзв. САО Крајине" из аутоматског наоружања пуцао по цивилним објектима, ограничавао кретање цивилном становништву, као и да је запаљивом тромблонском мином запалио кућу Дана Орешковића, и то док су у њеном подруму били цивили.

Изручен после шлога

Миодраг Линта, председник Одбора за дијаспору Скупштине Србије, осудио је холандске власти због екстрадиције Бараћа, истичући да изручени Србин и његова породица пролазе кроз праву голготу.

- Трагична је чињеница да је Милорад Бараћ доживео мождани удар када су му холандске власти одредиле притвор. Он се од тог удара још опоравља - упозорава Линта.

Он је позвао Министарство правде Србије да упути најоштрији протест Холандији због изручења Бараћа.

- То министарство треба да затражи од Хрватске да Бараћу омогући судски поступак у Србији - поручује Линта, који је убеђен да је Бараћ 1994. у Хрватској осуђен "у монтираном судском процесу".

Прочитајте ОВДЕ какав се то рат наставља., а у питању је једна ТВ емисија.

Извор: vesti. online