01-05-2019 06:49 Србија Политика

Самит о Западном Балкану, који је организован на иницијативу немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона, у Берлину није успео да приближи ставове Београда и Приштине, иако је заправо то био главни циљ. Међутим, упркос изостанку дијалога две стране, најављен је наставак иницијативе водећег европског двојца.

Самит у Берлину (Фото: Јутјуб)

Издвојили смо осам кључних момената, који су обележили девет сати састанака и изјава у главном граду Немачке.

1. Нема помака

Западнобалкански самит завршио се, како се и очекивало по најавама лидера претходних дана, без конкретног приближавања Београда и Приштине.

Иако су се неки понадали да би готово двосатно продужење састанка и радне вечере у канцеларском уреду могло окончати неким конкретнијим резултатом, сензације у понедељак увече у Берлину није било: главни разлог овог ванредног сусрета, померање преговора између Београда и Приштине с мртве тачке, остаје и даље отворен.

Председник Србије Александар Вучић још једном је свим саговорницима ставио до знања да наставка дијалога нема док Приштина не повуче таксе на робу из централне Србије.

С друге стране, представници привремених приштинских институција тврдоглаво понављају да у обзир долази само признање једнострано проглашене независности.

2. Наставак разговора у јулу

Упркос изостанку конкретних резултата, нада да може доћи до разрешења пат-позиције јесте најава наставка ове врсте разговора.

Нови састанак о обнављању дијалога биће одржан у Паризу 1. или 2. јула, пред састанак у Познању у оквиру Берлинског процеса.

У том смислу, ова најава се може окарактерисати као највећи успех Самита у Берлину.

3. Решење не може бити на штету других у региону

Кључну поруку, један од организатора Самита, немачка канцеларка Ангела Меркел упутила је уочи самог почетка званичног састанка.

- Данас ће бити отворена дискусија, а не доношење одлука - рекла је она на конференцији за новинаре са француским председником Емануелом Макроном, коорганизатором самита о Западном Балкану, пред почетак тог састанка.

Она је рекла да Немачка и Француска подржавају европску перспективу Западног Балкана и да је позитиван развој региона у европском интересу.

Меркелова је казала да је састанак заједничка иницијатива коју су договориле Немачка и Француска, свесне своје обавезе према европској перспективи Западног Балкана.

- Овај скуп се неће бавити приступним процесом, јер њиме управља Европска комисија, али ће се бавити анализирањем стања у региону - рекла је она, додајући да је циљ да се сагледа по се којим питањима може дати импулс за напредак.

- Размотрићемо где постоје проблеми. Једна од тема која ће се наћи на дневном реду састанка, а посебно и на радној вечери је питање односа Србије и Косова - како можемо помоћи и како можемо напредовати по питању проблема који се тренутно чине нерешивим. Имали смо увођење такси које нису показатељ у исправном смеру - нагласила је Меркел.

Додала је да је циљ да се читав регион развија заједно, и нагласила да не могу бити склапани споразуми који би били на терет других, односно имали негативан утицај на друге.

- Ово је само један корак на дугом путу - уверена је Меркелова.

4. Порука Макрона: Без прописивања решења

И француски председник Емануел Макрон је пред почетак заједничког састанка са лидерима Западног Балкана у Берлину послао кључну поруку. Поручио да ће се на првом месту разговарати о потреби обнављања дијалога Београда и Приштине, и то, како је истакао, без табуа и прописивања решења.

- Желимо да сагледамо сва решања, да спустимо страсти у дебати и омогуцимо напредак без табуа - поручио је Макрон.

Француски председник каже да сви деле одговорност да раде заједно како би се наставио дијалог Београда и Приштине.

- Прва и основна тема је разговор о конкретном слуцају измеду Србије и Косова, без да се прописују решења - изјавио је Макрон на заједницкој прес конференцији са канцеларком Ангелом Меркел.

5. Повратак Немачке и Француске на Балкан

Француски председник је као још један од фокуса разговора у Берлину навео је општу стабилност у региону и важност сарадње Француске и Немачке у том правцу.

- Не ради се тренутно о проширењу и политици проширења, већ о политици стабилности коју желимо да имамо у региону. То за Француску представља стратегију поновног ангажовања, коју данас желим да представим нашим партнерима - поручио је Макрон.

Он је подсетио да је Француска била веома ангажована у региону деведесетих година.

- Наша жеља је да можемо да радимо заједно на политици стабилности у четири главна правца: економски и друштвени развој, безбедност уз иницијативу коју смо покренули пре 18 месеци против шверца и других иницијатива да би ојачале наше заједничке акције у борби против тероризма, организованог криминала или нерегуларне имиграције - изјавио је Макрон.

Макрон је закључио да до стабилности на Западном Балкану може доћи кроз регионалну агенду, већу интеграцију и сарадњу међу земљама са Балкана.

Ипак, утицајни британски Фајненшел тајмс (ФТ) констатује да се Самит одржао у тренутку када је Брисел "укључио аларм" због све веће улоге Кине и Русије на Западном Балкану.

Макрон је, напомиње лист, рекао да разуме да и други актери "имају своје интересе на Балкану, али да је јасно да су европски интереси важнији".

ФТ додаје, позивајући се на наводе аналитичара, да су Меркел и Макрон били домаћини самита због забринутости развојем догађаја у региону, упркос, како оцењује, успеху без преседена у вези са постигнутим споразумом о имену Северне Македоније.

ЕУ, закључује ФТ, већ дуго говори о могућности уласка земља Западног Балкана у тај блок како би подстакла економски напредак и побољшала ширу регионалну стабилност.

6. Тачијева оштра реторика

Хашим Тачи, који је протеклих месеца слао нешто помирљивије поруке за разлику од Харадинаја, у Берлину се истакао оштрим тоном.

Председник привремених приштинских институција за блокаду дијалога оптужио је Београд, јер како је написао на свом Инстаграм профилу "Србија је једнострано условила наставак дијалога са укидањем такси за српске производе".

- Ова акција је неприхватљива и супротна водећем принципу дијалога, који смо поштовали од његовог оснивања. Друго, међународни фактор, посебно државе Квинте, нису показале јединство и подршку нашим напорима за свеобухватни споразум. Овај споразум се не може постићи, ако су државе Квинте нису уједињене и не говоре једним гласом. Такођезнамо да је овај посао немогуће постићи без одлучујуће улоге Сједињених Држава - написао је он, уз окачену фотографију са вечере.

Приговора на, како је написао, дезинформације и подизање страхова да се наводно покушавају променити границе на Балкану по етничким линијама.

- Али ове тврдње су потпуно неистините! Кад год се постигне споразум између Косова и Србије, демаркација границе између две државе је неизбежна. Државни суверенитет Косова остаће неповредив. Србија треба да призна независност Косова и да се одрекне кршења нашег суверенитета - додао је Тачи.

Каже и да се "снови о Заједници српских општина са извршним овлашћењима по моделу Републике Српске никада неће реализовати.

- Решења не може бити ни модела "две Немачке", ни двоструки суверенитет. Косово се одговорно и легитимно брине и подржава тежње Албанаца који живе у Прешевској долини. Косово је спремно за свеобухватни коначни споразум о нормализацији међудржавних односа са Србијом - закључио је Тачи свој пост.

7. Харадинајев "прст у око" ЕУ

Харадинај се у Берлину понашао и говорио онако, како смо навикли. Он је затражио да Србија призна тзв. Косово у садашњим границама, оцењујући да без обостраног признања неће бити напретка. Међутим, он се у најмању руку понео недолично према ЕУ. Бојкотвао је састанак са шефицом европске дипломатије Федериком Могерини, да би отишао на састанак код америчког амбасадора у Берлину Ричарда Гренела да тражи од САД укључивање у дијалог.

Он је изразио захвалност Немачкој за подршку Косову и позвао Берлин да настави да штити "право Косова на државност и територијални интегритет".

- Сматрамо да је у интересу свих да Сједињене Државе постану гарант решења, заједно са Европском унијом. Желео бих да вам се захвалим на прилици коју сте нам понудили да будемо овде сви заједно. Ово је важан тренутак за нас, и верујем да је то важно и за будућност Европе - написао је Харадинај.

8. Није све пропало

Уз поменуту другу ставку, да ће се наставити разговори, ово је сигурно кључни моменат. Иако није дошло до конкретног приближавања ставова, нада постоји.

Наиме, председник Србије Александар Вучић рекао је , одговарајући на питање новинара по завршетку самита у Берлину, да не мисли да је "било шта пропало", наводећи да је боље када има разговора, него кад га нема.

- А, да ли очекујете чуда? Чуда се у животу не дешавају. Једанпут или два пута се догоди да тим из источне Европе узме Куп сампиона 1990. и 1991. и то, овог пута на пенале, и то се неће поновити у наредних 30 или 50 година...Тако да пустите чуда, ово је реаланост, види се да се налазимо у тешкој и озбиљној ситацији и морамо да се понашамо одговорно и да водимо рачуна о будућности нашег народа - рекао је Вучић.

Он је додао да је ангажман Ангеле Меркел и Емануела Макрона веома важан и да показује њихову опредељеност да чувају мир на Западном Балкану јер тиме чувају и мир у Европи.