Пише: Michael Krieger
Што је још важније, многи сматрају да су САД и Кина на великој тачки судара, без обзира на то шта се дешава са трговинским споразумом. Ова шарада ће се вероватно решити или без договора и непосредног, опасног пораста тензија, или ћемо добити тако слабу и неважну ствар, која неће успети да фундаментално промени америчко-кинеске економске односе на било који значајан начин, што је наводно била читава поента.
Многи људи још увек претпостављају да је “трговински рат” заправо везан за трговину, а заправо реч је о геополитичкој моћи. Трампова администрација жели да осујети Кину и учврсти глобалну хегемонију, због чега је вршила притисак на Кину на различитим фронтовима. Овај притисак неће престати све док се Кина или не покори и постане клијентелска земља униполарне империје САД-а или узврати истом мером. Моје мишљење је да ће Кина узвратити.
Тако, мислим да ће наредне године бити окарактерисане конзистентном ескалацијом тензија између САД-а, које очајнички желе да се држе глобалне империјалне хегемоније и супарничких сила посвећених учвршћивању вишеполарног света. Другим речима, то није само покушај реорганизације трговине између САД-а и Кине, већ је то један део много веће историјске борбе која дефинише изглед следеће велике парадигме светске историје. Стари свет умире и рађа се нови. Очекујте доста хаоса у међувремену.
Међутим, оно што је најфасцинантније у овом периоду није то што пролазимо кроз данашњу Тукидидову замку. Дошло је до још једне велике борбе – која је далеко важнија од размирица националних држава у вези са геополитичком моћи – а у питању је сукоб између децентрализације и централизације, између слободе и контроле одозго према доле.
Човечанство сада поседује моћне алате за изједначавање односа у арени које никада раније није имало.
Цветање интернета учинило је тренутну, глобалну комуникацију лице у лице тривијалном вежбом по први пут у историји. То је изазвало појаву платформи друштвених мрежа, што је свакоме дало моћ да брзо утиче на јавно мњење на начин на који су то раније могли само новинари.
У новије време, стварање биткоина довело је до незапамћене ере у којој људи могу глобално да преносе вредности, без дозволе, кликом на дугме. Када су у питању два најмоћнија аспекта људске интеракције, комуникација и трансфер вредности, технологија је оснажила просечну особу на начине који су били непојмљиви пре само деценију или две.
Иако је то добро, било би немарно да не нагласим да су моћне личности то приметиле и нису посебно задовољне. Избори Доналда Трампа из 2016. били су последња сламка што се тиче толеранције слободе говора на интернету. Његова победа доказала је да више не могу лако да усмеравају јавност у руке својих преферираних кандидата.
Као такав, Russiagate је коришћен да убеди велики део јавности да би милијардери, технолошки олигарси, требало да буду охрабрени да ослободе своје платформе погрешног размишљања, процес који наставља да се убрзава упркос чињеници да су хистеричне тврдње о трамп-руским изборним повезаностима одбачене.
Слично томе, браниоци статуса кво препознају претњу коју биткоин представља успостављеној централизованој моћи и надуваној финансијској индустрији која је у потрази за рентом. Они који имају интерес да задрже укорењени, корумпирани систем, или да гаје фантазије подвргавања јавности драконском окружењу, дубоко негативних каматних стопа, преплављени су страхом од биткоина и других крипто валута због слободе коју нуде просечним људским бићима.
Ова битка између централизације и децентрализације је истинска борба наше ере. На крају крајева, и кинеска влада и влада САД-а опседнуте су контролом, праћењем и манипулисањем властитог народа путем пропаганде, присиле и претњи затвором.
Сви знамо о драконском стању ствари у Кини са његовим необузданим надзором и социјалним кредитним системом, али било би глупо одбацити чињеницу да се ти исти трендови одвијају управо овде у Америци, иако споријим и тајновитијим темпом.
На пример, без фанфара или јавне расправе, недавно смо сазнали да је Канцеларија за отаџбинску безбедност одлучна да користи препознавање лица на 97 одсто путника који одлазе са аеродрома до 2023. године. Аеродроми и авиокомпаније у читавој земљи су то учинили са мало обавештења и ухватили су неке путнике без чувара.
Иако је свакако важно препознати да тензије између глобалних сила настављају да се повећавају у годинама које долазе и да ће вероватно изменити геополитичку динамику заувек, постоје многе друге врло значајне ствари које се догађају истовремено. Никада не смемо изгубити из вида чињеницу да све владе широм света постају све више опседнуте централизацијом властите моћи, док контролишу и манипулишу својим грађанима. Као што јавност има алате које никада раније није имала у оснаживању појединаца на различите начине, тако их имају и владе.
Највећа прилика и изазов наших генерација није повезана са геополитичким играма глобалног царства, али да ли можемо или не можемо обезбедити да нам модерна технологија повећава слободу и децентрализује моћ, а не да нас заробљава у централизованој, корпоративној држави. То је централна борба наше ере.
Како руски Су-34 избацује најмоћнију авио-бомбу у арсеналу Русије погледајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
