27-05-2019 11:21 Србија Друштво Видео

Перо Петрашевић, бивши припадник јединице "Шкорпиони" и једини који је признао убиства у име ове јединице, након изласка из затвора проговорио је о рату на простору бивше државе, данима проведеним у затвору, али и о животу на слободи.

Перо Петрашевић (Фото: Јутјуб)

Осуђен је на 13 година, а из затвора је изашао након 11 година и 10 месеци робије. Иза решетака отишао је са 118 килограма, а изашао са 61, три стента и бајпасом, без свих зуба и инсулинском терапијом због погрешног лечења. Здравствено стање и јесте разлог због чега је пуштен пре истека казне, али, како каже, он је умро 2003, када га је издала држава за коју се борио, а сада живи вересију.

- Некада зажалим што нисам погинуо. Био сам спреман да дам живот за своју земљу, а она ме продала. Меци и ударци нису бол, издаја је бол - рекао је Петрашевић.

Иако и сам признаје да пре рата нису гледали ко је био које националности и да је имао добре другаре и међу муслиманима, да су једни код других спавали, ишао код њих за Бајрам, једва чекао њихове баклаве... У рату су сви показали право лице. Тако је и он признао да је убио 272 муслимана.

У затвор је отишао након што је у јавност доспео снимак о ликвидацији муслимана 1995, а по његовим тврдњама, јавност је видела само делић оног што је некоме одговарало.

- Снимак који се појавио на ТВ од непуних пет минута је у ствари видео-касета која траје 160 минута, а коју је кријући снимио наш припадник. На снимку се видело да ми "Шкорпиони" ликвидирамо људе исламске вероисповести, али то је било наређење од људи који су тада командовали, а и данас су на функцијама и нису одговарали за командну одговорност. Страдао је обичан војник. Ја као извршилац сам проглашен ратним злочинцем и оптужен да сам 272 муслимана ликвидирао, колико их је тужилаштво избројало. Ја сам на суду то и признао, а и да није био снимка, а да је дошло до суђења, ја бих то признао. Ја сам то радио за државу, а не за себе - тврди Петрашевић.

Како каже, у Трнову нису убијени обични цивили.

- На касети они јесу били у цивилу, али народ на њиховим ногама не види војничке чизме. Одакле цивилу војничка чизма? То су људи који су учествовали у ликвидацијама Срба у селу Кравица надомак Братунца уочи Божића. Директни ликвидатори људи који су поклали жене, децу и старце - тврди бивши Шкорпион.

Он је, каже, казну одслужио, а његови саборци, неки мртви, неки у илегали, побегли су плашећи се да не прођу као и он, док још 14 "Шкорпиона" издржава казну у Сремској Митровици.

- Неки су добили 20, неки 40 година робије. Али с пуним правом могу да кажем да сви ви данас не би били овде да није било људи као што сам ја и мене сличних. Било би као што је Туђман рекао Слоби Милошевићу, да ће у Земун Пољу за католички Божић пити кафу. И тако би и било. Србија се није бранила у Србији, већ у Републици Српској, а Србија је после свега тога живе сахранила људе који су јој давали свој живот - закључује Перо Петрашевић.

Орић одлучивао ко ће преживети Сребреницу

Перо Петрашевић истиче да се у Сребреници није догодио геноцид и да је о томе ко ће преживети одлучивао лично Насер Орић.

- Ако кажу да је то био геноцид, како то да смо им оставили 1,5 километар за повлачење из Сребренице. То што муслимани причају о некаквом пробоју "ходом смрти", то је лаж, јер тим путем је и Насер Орић изашао из Сребренице. Такође, Орић је лично одлучивао ко ће изаћи из Сребренице. Питате ли се зашто међу убијенима нема имућних муслимана... Па од 20 до 50.000 марака коштала је слобода. Орић је одлучивао ко ће остати жив, а ко не у Сребреници. Он је директни кривац за страдање свога народа. Друго, где су нестали и где су сахрањени сребренички Срби који се наводно налазе закопани у разним јамама? Волео бих када би једног дана кроз кости могло да се одреди ко је које националности. Дошло би се до тога да је 80 одсто Срба сахрањено у Поточарима - прича Петрашевић.

ДБ формирао "Шкорпионе"

"Шкорпионе" је формирала држава, а њиховом настанку кумовао је лично Раде Марковић, бивши шеф ДБ, тврди Петрашевић.

- Марковић је кумовао таквој врсти јединице из једног разлога. Аркан је направио "Тигрове", који нису били у склопу ДБ, а Марковићу је требала јединица која је могла да им парира, али и у ратном дејству да помаже тамо где треба - каже он.

Беба испечена у смедеревцу

Иако истиче да нема проблема са "ратним сновима", много је тога што не би волео поново да види.

- Никада више не бих волео да видим бебу испечену у рерни смедеревца, на тацни, кроз њу забоден бајонет и кроз бајонет забоден нож на којем пише: "Пријатан тек, Срби". Никада у животу не бих волео да видим разапету жену од 25 година закуцану кровним ексерима за греду закуцану за дрвена врата, распореног стомака, а фетус бебе од неколико месеци на поду. Поготово не бих волео да видим како деца страдају, а видео сам много тога - истиче бивши "Шкорпион".

На слободи као на казни

Петрашевић тврди да рат у Босни, Хрватској и Кошаре нису ништа наспрам 49 месеци проведених у самици и издаје коју је доживео од државе за коју је живот био спреман да да.

- Понекад пожалим што нисам погинуо у рату када сам доживео да ме држава прода. Не боле те меци, мртви пријатељи који ти умиру да рукама, боли издаја рођене државе. Умрли су ми родитељи, све што сам имао држава ми је одузела, нема своју породицу, добио сам од пријатеља кога сам упознао у затвору кључ од његовог стана у Београду и ту боравим. Нисам се борио за овакву слободу. Изашао сам несретан из затвора, оставио сам тамо моју фамилију, ти момци у затвору су моја браћа, моје све. Жалим дан када сам изашао из затвора - каже он.