Подела Британске Индије на модерне државе Индију, Пакистан и Бангладеш је осмишљена да би се окончало етнички-мотивисано насиље између Муслимана и Хиндуса, док је подела Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску (која је остала део Уједињеног Краљевства) је била дизајнирана да би се створили територијални ентитети за католичко и протестантско становништво тамо. Концепт поделе је политички повезан, али је практично врло различит од националистичких тежњи ка сецесији, која претпоставља одвајање једног дела одређене територије или државе од другог.
У контексту бивше Југославије, подела је често концепт који је много пута предложен током турбулентне политичке историје региона као средство за постизање трајног мира између зараћених фракција. Босна и Херцеговина је доживела степен унутрашње територијалне поделе и идеја да би се та земља, као и остале у региону, требале поделити по етничким линијама, надвиласе изнад политичког и социјалног дискурса, пише у међународној публикацији насловљеној "Размена територија између Србије и Косова из перспективе српске заједнице јужно од реке Ибар", коју су заједнички урадили Швајцарска агенције за развој и сарадњу (СДЦ) и Министарство спољних послова Данске (ДАНИДА).
Широко је схваћено да и председник Србије Вучић и председник Косова Хашим Тачи подржавају поделу, тобоже као средство за постизање коначног споразума и дугорочно решење о статусу Косова. Међутим, било је мало или никаквог разјашњења о томе како би овај план могао да изгледа или како би се примењивао у пракси. Штавише, само је постојала ограничена јавна расправа у вези са питањем поделе и генерализовани недостатак транспарентности који је допринео растућем осећању нелагодности међу албанским и српским становништвом на Косову. Политичке елите на обе стране користе реторику и намерно збуњујућу терминологију која је често контрадикторна по природи и не помаже да се осветли реалност ситуације. На пример, Тачи је дао серију изјава у којима је тврдио да је искључио идеју „размене територија“ са Србијом, али је онда рекао:„Имамо око 400 километара границе са Србијом које треба обележити, а без разграничења са Србијом, процес формирања државе и консолидације не може бити закључен. Из тог разлога, дискутоваће се о демаркацијии корекцијиграница... Међутим, остваривање српских тежњи у вези са поделом Косова се не може наметнути у оквиру корекције граница, под било којим околностима или било којом ценом. У међувремену, мислим да је институционализован захтев представника Прешевске долине да се прикључе Косову врло остварив и прихватљив за нас“, додао је он, мислећи на на претежно албански простор око града Прешева у Србији.
Чини се као да Тачи представља две наизглед контрадикторне идеје: он је против „размене територија“, али подржава „корекцију границе“ под којом ће Косово добити део српске територије (у овом случају Прешево) и Србија би добила део Косова. Може се тврдити да је реч о реторичком стилу који се користи искључиво за стварање ситуације у којој општа популација не зна или не разуме о чему се расправља на политичком нивоу, а истовремено гуши опозиција кроз негирање да ће територија Косова бити подељена по етничким линијама, када би се заправо управо то и десило.
...До краја 2019. године, након што су угушили домаће критике и опозицију, Вучић и Тачи потписују споразум, уз најаву временског оквира за поделу. Са делом Косова који иде Србији, Вучић и његови савезници сматрају да имају довољну основу за признавање државности Косова. Иако би споразум требало да буде одобрен од стране Народне скупштине, то се у великој мери сматра формалношћу. Уз неминовно признање, уопштено је схваћено да ће Косово моћи да добије чланство у међународним организацијама. Пет земаља чланица Европске уније (Румунија, Словачка, Кипар, Грчка и Шпанија) које су одбијале признавање су назначиле да ће вероватно променити свој став у блиској будућности. Русија није дала никакве јасне назнаке о њиховом ставу о чланству Косова у међународним телима и још увек није дала никакве јасне изјаве у вези самог договора, осим врло општих израза подршке Србији. Узимајући све то у обзир, назире се статус Косова за чланство/посматрача у Уједињеним нацијама, као и европске интеграције, пише у публикацији, где се указује и на оспасноти овакве поделе:
...Српска заједница тренутно представља око 8% становништва Косова (више ако се рачунају интерно расељена лица), што ће пасти на 3% након што север оде а заједнице Прешевске долине се придруже Косову. Проблем који би произашао из ових територијалних промена је да ће око 20% становништва Прешевске долине српског порекла постати држављани Косова. Мало је вероватно да ће српска заједница јужне Србије која би била инкорпорирана у косовску државу прихватила ту чињеницу на миран начин. Штавише, албанска заједница која живи на северу Косова, која чини око 10% становништва у тој области, такође би имала проблема при прихватању чињенице да ће постати држављани Републике Србије. У таквој констелацији драматичних промена, обе заједнице ће имати огромне препреке у процесу интеграције у „нови“ правни и политички оквир(е) који су последица територијалних размена између Србије и Косова. Не само да би трансформација етничке структуре у обе земље довела до егзистенцијалних дилема у српским енклавама јужно од реке Ибар и албанске заједнице на северу, већ би такође отворила и значајан простор за политичко маневрисање „смањеним бројем мањинских процената“ и њихове потенцијалне асимилације у већинску популацију (или индиректни притисак за пресељење у етнички „чисте територије“).
Ovako je trebalo da izgleda sporazum o Kosovu koji su dogovorili Taci i Vucic pic.twitter.com/1vAJgH3XyA
— Dragan Murar (@muki68) May 22, 2019
Ово ће имати значајне ефекте на правни оквир на Косову, посебно када је у питању мањинска политика, јер би (албанска) већина имала више простора за диктирање услова у којима ће мањине уживати своја права. У новонасталим околностима, смањивање броја припадника мањина ће умањити могућност њиховог значајног учешћа у политичком животу на Косову (али такође и Србије, у случају Албанаца који живе северно од Ибра). Имајући у виду да Устав Косова мора да буде трансформисан у процесу територијалне размене и чињеницу да ће се значајно смањити проценат мањинских заједница на Косову, незамисливо је да српска заједница има иста права (и привилегије) као што би имала пре могуће размене територија. У том смислу, нови Устав Косова вероватно би искључио српски језик као један од два службена језика на Косову, а и број гарантованих места у Скупштини био би изгубљен, што би у најмању руку значило да ће српска заједница бити лишена моћи да стави вето у изради и усвајању закона. Сходно томе, и албанске и српске заједнице ће бити угрожене у погледу основних гаранција за њихова људска и мањинска права, с обзиром на чињеницу да би територијална размена могла да доведе до етнички конзистентнијих области. Изоловане и под притиском, ове „новоосноване и десетковане мањине" постале би нови проблем у којем ће се бавити политичка руководства у Приштини и Београду. Због тога, територијалне размене не би створиле одрживо окружење које би довело до евентуалног помирења између албанске и српске заједнице, пише се у студији.
Подсетимо, било је и неких домаћих реакција на ову тему, али прилично непоузданих. У сваком случају није лоше да се упореде информације.
Прочитајте ОВДЕ шта Русија хитно захтева од УН.
Извор: espreso. rs
