Заморчићи у њиховим лабораторијама били су заробљеници током Другог кинеско-јапанског рата (1937.-1945.) и Другог светског рата. Кроз њихове лабораторије прошло јенеколико стотина хиљада цивила , војника кинеске корејске , монголске и руске националности и већина није преживела језиве експририменте. У специјалном пројекту под кодним именом Марума експрериментисано је над људима који су добили називе дебли јер су места у коме су их мучили локалним властима представљене као пилане. Људи су сецирани без анестезије да би научници добили што уверљивије резултате.
Многи сумњају да је на овај начин усмрћено чак 600.000 људи.Све се догађало у комплексу од око шест километара у кинеском округу Пингфангу, то јест Харбину тада највећем граду државе Манчукуо. Хирурзи су десетинама хиљада људи ампутирали удове без анестезије трудећи се да они ипак те страшне муке преживе. Разлог је наравно био још страшнији од саме операције. Желели су да проуче процес губљења крви , а често људима пришивали одсечене органе на неке друге делове тела да би посматрали понашање организма. Ужасних тортура нису биле поштеђене ни труднице и тек рођена деца. Иако је у комплексу “Јединице 731” рођено много деце ниједно није успело да преживи језива испитивања којима су били изложени већ у првим данима и месецима живота.
Отровали и помоћ за сиромашне
У оквиру експеримената затвореницима су убризгаване вакцине које су уствари биле серуми сифилиса и гонореје , а заражени су морали да имају односе са осталим затвореницима. Сви који нису пристајали били су одмах стрељани, а повремно би експериментима били подвргнути и људи који нису били затворени у овом комплексу.На сиромаштвом посебно угрожена кинеска подручја Јапанци би бацали пакете са зараженом храном и одећом, а деца су добијала заражене слаткише. Стотине хиљада цивила тако је умрло од антракса, колере и куге.На тај начин је убијено 580.000 људи.Осим мучења затвореника припаднице “Јединице 731″радили су и на усавршавању биолошких бомби којима су изворе и земљу у Кини затровали антраксом,кугом, колером, дизентеријом,тифусом и другим смртоносним болестима.
Све што су из ових експеримената научили о биолошком оружју Јапанци су планирали да примене у нападу на калифорнијски град Сан Дијего, а становнике је само срећа спасила ужасних последица. Напад је планиран за 22. септембра 1945. године, али Јапан се предао пет недеља пре напада. Сви који су учествовали у раду “Јединице 731” морали су да обећају да ће, све што су видели и радили, понети са собом у гроб, а када су се повлачили из Кине Јапанци су покушали да униште цео комплекс који се састојао од 150 зграда, али нису успели јер су их толико квалитетно и чврсто саградили.
Због ужасних злочина и зверских убистава Уједињене нације су акције “Јединице 731” прогласиле за ратне злочине. Већини људи који су били ангажовани за рад у овој јединици никада није суђено, а јапанска влада се никад није извинила за своје злочине нити је породицама жртава омогућено да их идентификују и сахране. О страхотама које су се тамо догађале свет је сазнао захваљујући Американцима и Совјетима. Јапанска јавност је истину обелоданила тек осамдесетих година прошлог века. Већ прве вести покренуле су бујицу информација, а у јеку организованог порицања чланова јапанске владе , обелодањена су и први конкретни докази о зверствима.Најпознатији текст “Јапан се суочава са језивим ратним злочинима” написао је Николас Кристоф у Њујорк тајмсу 1995. године. У тексту су до детаља описании најшокантнији и најокрутнији детаљи мучења са којима се суочио цивилизовани свет. Многи су тврдили да су језивошћу далеко превазишли експерименте др Менгела који су спровођени у нацистичким затворима.
Срамотна нагодба великих сила
Међутим, управо су Американци и Совјети помогли научницима који су организовали и предводили ужасна истраживања.Пред лице правде изведено је свега 12 људи из јединице које су Совјети осудили на, између две и 25 година тешког рада у Сибиру. Докуметацију коју запланили Совјети су, након рата, у Свердловску изградили фабрику за производњу биолошког наоружања.Већи део докумената ипак је завршио у рукама Американаца, они су штитећи резултате монструозних истраживања заштитили и научнике. Дали су им имунитет у замену за информације и знања која су стекли у “Јединици 731”. Многи дуго нису желели да поверују да су САД заташкале злочине у замену за податке и резулатет невиђено сурових експеримената, што је у директном сукобу са међународним законима и људским правима.
Јавност САД је била огорчена већ након што су процуреле прве информације о овим срамотним нагодбама, па су званичници гласине брже, боље приписали злонамерној комунистичкој пропаганди.Али,све што се догађало после тога била је потврда управо тих “гласина.”
Након Другог светског рата већина стручњака који су били део многих монструозних пројеката ипак су поштеђени кажњавања и пребачени у оквиру операције PAPERCLIP (Спајалица) у САД. Постали су део пројекта америчке армије који је створен уз помоћ нацистичних научника , обавештајаца и ратних злочинаца из Европе и Јапана. Наставили су да раде, сада под патронатом САД.Многи научници који су били део “Јединице 731” после Другог светског рата изградили су завидне каријере у политици,на универзитетима , бизнису, медицину.
Рука правде их никад није дотакла, баш као што породице жртава никад нису сазнале где су они сахрањени, нити због чега су заправо ухапшени и одведени у yлокобни комплекс из кога је било скоро немогуће спасити се.
Амерички конгресмен изнео сулуду теорију да ће Путин поставити нуклеарке у Венецуели ако Мадуро остане. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Ekspres.net
