Иран више неће испуњавати део обавеза из атомског споразума, саопштило је Министарство спољних послова у Техерану тачно годину дана након што су Сједињене Државе једнострано напустиле тај споразум и почеле да уводе драконске санкције. Техеран је о томе обавестио остале партнере – Немачку, Француску, Велику Британију, Кину и Русију.
Истовремено је амерички шеф дипломатије Мајк Помпео изненада посетио Багдад, где је упозорио званичнике на „непосредну претњу“ иранске агресије. Помпео је иначе претходно отказао планирану посету Берлину изговарајући се „хитним пословима“.
Годину дана након што су САД практично сахраниле споразум о иранском нуклеарном програму, односи Вашингтона и Техерана су поново дакле „хитан посао“. Вашингтон и даље захтева од Ирана да смањи свој утицај у Сирији или да престане да подржава Хизболах, да поново преговара о атомској енергији и конвенционалном наоружању.
Санкције без учинка?
Из Америке је недавно дошло упозорење и Русији: Фирме које помажу Ирану да догради постојећи атомски реактор могу бити изложене санкцијама. То се каже у једном саопштењу америчког Стејт дипартмента. Трампова администрација има стратегију максималног притиска на Иран.
Та стратегија, према речима политичког аналитичара Алија Ваеза, требало би да брзо обори Иран на колена: „Једностране санкције САД имају снажан учинак. Иранска економија је у невољи. Она осећа последице санкција“, каже Ваез.
Он је директор „Пројекта Иран“ у Међународној кризној групи (ИЦГ). Баш је гостовао као предавач у Америци у време када су истицали рокови за укидање последњих изузетака у санкцијама, као што су били ирански извози нафте у Турску, Кину и Индију. Да ли ће санкције уродити плодом? Ту се мишљења размимоилазе.
Политиколошкиња Дина Есфандиари је на дискусији у Вашингтону рекла да санкције нису довеле до промене иранског понашања: „И даље следе своје интересе у региону. Земља и даље улаже у свој ракетни програм. Иран делује чак и против интереса неких новостечених пријатеља у Европи неким акцијама.“
Данска је прошлог октобра оптужила Иран да је планирао убиство опозиционог активисте у Европи. Техеран је те оптужбе одбацио. Али према извештајима инспектора Уједињених нација, Иран и даље поштује одредбе Споразума о атомској енергији. Изгледа да Техеран жели да мирно дочека крај конфликта са Вашингтоном.
Техеран сматра да је у праву. Министар спољних послова Зариф оптужује Трампову администрацију, Израел и Саудијску Арабију да у ствари желе промену власти у Ирану.
„Видећемо шта ће бити…“
Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон, који је годинама заговарао управо ту опцију, морао је на телевизији Фокс да одговори на то питање: „Нема сумње да Иранци заслужују бољу владу. Али не ради се само о верској диктатури већ и о војној диктатури. Околности су веома тешке. Видећемо шта ће бити.“
Стручњак за Иран Ваез на то каже да „видећемо“ – није стратегија.
Између Вашингтона и Техерана не постоје отворени комуникациони канали. Покушај Вашингтона да блискоисточном конференцијом у Варшави придобије нове савезнике није успео. Времена је мало. Све што Вашингтон може да уради јесте да појача притисак. Разговор је изгледа немогућ.
Пре неколико недеља Вашингтон је иранску револуционарну гарду прогласио терористичком организацијом. Дина Есфандиари сматра да САД покушавају да присиле Иран да одбаци ли прекрши атомски споразум: „Ако би се то десило, Иран би изгубио међународну подршку и оправдао кампању Трампове администрације.“
Остаје да се види да ли ће ново саопштење Техерана да неће поштовати неке одредбе споразума бити на целом Западу урачунато као груб прекршај. До сада су Берлин, Париз и Лондон у овој ствари били противници Трампове политике и покушавали да одржа аранжман са Ираном у животу.
Велика конфронтација према многим аналитичарима није вероватна, бар не у скорије време. Политички аналитичар Али Ваез ипак подсећа да је Иран способан да погоди Америку и њене савезнике: „Сматрам да ће вршити одмазду у региону, где имају утицаја и где лакше могу да негирају одговорност.“
Ипак, опасност од ескалације постоји. Вол стрит џурнал је у јануару известио да је Болтон затражио од Пентагона планове интервенције. Пре тога су минобацачке гранате једне шиитске групе пале у близини америчке амбасаде у Багдаду. Вашингтон оптужује Техеран за напад. Амерички носач авиона „УСС Абрахам Линколн“ и више далекометних бомбардера Б52 налазе се у региону…
Прочитајте ОВДЕ све о Роханијевом ултиматуму.
Извор: Дојче Веле
