“Иринеј је велики патријарх. И Иринеј ми је помогао. Основали смо заједно историјску комисију. Радили смо заједно. Јер и Иринеја и мене једино занима истина. Не погрешити. Чему служи једна изјава о светости, ако није јасна истина. Не служи никоме. Знамо да је (Степинац оп.а.) добар човек, да је блаженик, али да се учини овај корак ја сам тражио помоћ Иринеја да се учини истина. Изучава се. Најприје је основана комисија која је дала своје мишљење. Али сада се изучавају друге тачке. Продубљавају се неке тачке како би истина била јасна. Ја се не плашим истине. Не плашим се. Само се плашим суда Божјег. Хвала.”

Овим јучерашњим одговором на питање новинара Силвија Томашевића о томе што се догађа с канонизацијом Алојзија Степинца папа Фрањо је највероватније изгубио и задњу трунку симпатије коју је имао међу Хрватима католицима, хрватским католичким бискупима, интелектуалцима, колумнистима и осталим перјаницама домаће десно-клерикалне сцене. Не само да је де факто најавио да ће се на канонизацију ултимативног јунака хрватског ултраконзервативног католичанства још дуго чекати, него она зависи о ставу Српске православне цркве, омиљеног непријатеља Хрвата католика којег не подносе не зато што је јако различит од њих, него зато што су запањујуће слични, пише хрватски портал Index. hr.

Хрватима католицима папа Фрањо од почетка није по вољи

За разлику од остатка света, реформаторски настројени папа Фрањо није никада био претерано омиљен међу хрватским католицима, ни приближно као његови претходници Иван Павао Други. и Бенедикт 16. Фрањо је за средњу струју Хрвата католика од почетка својег понтификата суспектни левичар који покушава проповедати љубав и толеранцију, а њима су увек биле драже папе који се баве ширењем непријатељства и формалног ауторитета Католичке цркве.

Фрањи се замерало и што заобилази Хрватску - он је радије отпутовао у Босну и Херцеговину и то у хрватским националистима омражено Сарајево те је и тамо проповедао о помирењу и малтене, братству и јединству, уместо да је затражио оснивање трећег ентитета за Хрвате у БиХ.

Сарадња папе Фрање и Српске православне цркве

Посебан шок је изазвала одлука папе Фрање да ће с представницима СПЦ-а основати комисију која ће се бавити улогом Степинца у Другом светском рату и тиме треба ли он бити проглашен свецем Католичке цркве, што је пројект у који се међу Хрватима католицима кроз године уложило неизмерно много труда. Дапаче, Католичка црква у Хрвата се воли сама описивати Степинчевом црквом, што је прилично бизарно ако се зна да је темељ католичанства универзализам, односно да не постоје аутокефалне католичке цркве.

Ипак, и тада се могло још наћи каптолских моћника који ће оправдавати Фрању, објашњавајући да СПЦ не може зауставити Степинчеву канонизацију, но након Папиних најновијих изјава сасвим је јасно да ће се Хрвати католици морати још начекати до проглашења Алојзија светим.

Ивица Шола Фрању проглашава херетиком и Сорошевим плаћеником

Један од кључних медијских мегафона десно-клерикалних ставова, колумнист Ивица Шола, од почетка је Фрањиног мандата писао против њега, али је прошле године кренуо са жестоким фронталним нападима и немилосрдним инвективама у серији хистеричних текстова. У марту 2018. је констатовао да је “модел Цркве папе Фрање историјски фалсификат и хереза”, у августу је папу оптужио да око себе гради култ личности, у септембру се згражавао што папа Фрањо “склапа савез с (нео)марксистима у борби против сиромаштва”, а у јаунару ове године је написао да “више није јасно води ли Цркву папа Фрањо или Сорош”.

Пре два дана га је у колумни у Слободној Далмацији прогласио “политичаром глобализма”: “За Папу и умнике које је окупио суверенитет, нација и држава инхерентно су негативни, па и појмови неприкладни "ери глобализације", читај "идеологији глобализма", које је бит идеологија другога и сотонизирање свога, западнога. Сам папа Фрањо на аудијенцији се обратио учесницима скупа жестоко се обрушивши на "конфликтни национализам" и "подизање зидова".”

Наиме, све оно што је папи Фрањи важно - попут милосрђа према мигрантима и избеглицама, борбе против сиромаштва, ангажмана на терену међу верницима, истицања да клер треба бити скроман, антинационалистичких ставова итд. - то се теологу Шоли гади, па се више не устручава папу Фрању проглашавати херетиком и Сорошевим плаћеником. Провинцијски распоп Шола држи теолошке и политичке лекције наследнику Светог Петра. Биће занимљиво видети какву ће жуч Шола пролити по Фрањи након његових најновијих изјава о Степинцу и његовој на неодређено време одгођеној канонизацији.

Папи замерају и исмејавање указања у Међугорју

Шола у томе није једини. Тако је и његов колумнистички колега с хрватске националистичке деснице Тихомир Дујмовић изјавио да је “силно разочаран” папом Фрањом, а општепознато је и да Фрању не воле ни у ултракатоличким удружењима попут Вигилара, у којима се више воле дружити с Папиним идеолошким противницима унутар Католичке цркве, као што је кардинал Рајмонд Бурк.

Папи Фрањи су Хрвати католици замерили и то што је иронизирао феномен наводних указања Исусове мајке Марије у Међугорју у БиХ, на чему су херцеговачки фрањевци од почетка 1980-их до данас изградили милионску индустрију, изјавивши 2017. године следеће: “Та наводна указања немају претерану вредност, то је моје лично мишљење. Па ко мисли да би Девица било коме рекла: 'Дођи сутра у исто време на исто место, имам нову поруку за тебе'?”.

Протестно писмо Руже Томашић

Нема сумње да ће права бујица жестоких реакција и инвектива на најновију Фрањину изјаву о Степинцу тек уследити, но Ружа Томашић, носитељ листе Хрватских суверениста и велика Хрватица и католкиња, пожурила је бити прва од истакнутих актера с деснице која је прозвала Папу.

Ружа Томашић је објавила да је Фрањи већ послала протестно писмо и констатовала да “Папа на овај начин још једном суди Степинцу”. Такође се запитала “Зашто бих мислила оно што Папа мисли?”, што је дирљив момент еманципације од црквеног ауторитета и неочекивани прилог слободи мисли с хрватске деснице. Туђманов велепосланик Дарко Бекић је на Фејсбуку запитао "хоће ли неко тужити папу Фрању због вређања целог народа?".

Мржња према папи може се успоредити само с мржњом према Пуповцу

Обични Хрвати католици су свој гнев према Фрањи већ издашно просули по друштвеним мрежама и у коментарима чланака на порталима. 

Мржња се може упоредити само с мржњом каквој је изложен,на пример, Милорад Пуповац. 

Хрвати католици сада траже одвајање хрватске Католичке цркве од Ватикана, што је стара Титова идеја

У многим коментарима Хрвата католика против папе Фрање може се приметити да траже одвајање Католичке цркве у Хрватској од Ватикана. Парадокси до којих доводи задрти хрватски национализам и припадајућа му верзија католичанства коју негују хрватски бискупи тако долазе до врхунца. 

Наиме, један од разлога за комунистички монтирани процес против Степинца је - уз његову директну колаборацију са злочиначким режимом НДХ - што је одбацио Титову идеју да се Католичка црква у Хрватској одвоји од Ватикана и да Степинац постане поглавар хрватске католичке цркве која би била подложна новој власти. Данас Хрвати католици, распамећени због одбијања папе Фрање да њиховог фаворита Степинца прогласи светим, масовно траже баш оно што је Степинац својевремено жестоко одбијао, сврставајући се тако на страну идеје, ни мање ни више, Јосипа Броза Тита. 

Све то се пак догађа 8. маја, на рођендан блаженог кардинала Степинца који пада на исти дан као и партизанско ослобођење Загреба од усташког режима који је Степинац 1941. без задршке подржао. Прошлост и садашњост Хрвата католика тако се спајају у апсурдистички скеч којег се не би постидио ни Монти Пајтон.

Прочитајте ОВДЕ какву је то рампу за Београд и Бањалуку спустила Колинда Грабар Китаровић.

Извор: index. hr