Десничарска, антимиграциона влада Виктора Орбана већ је појачала контролу над бројним друштвеним секторима од 2010. године када је дошла на власт, укључујући финансијски притисак на независне медије, опорезивање невладиних организација и централизовање историјских истраживања, пише британски "Гардијан".
Најупечатљивије било је приморавање Централноевропског универзитета, институције коју финансира мађарско-амерички филантроп Џорџ Сорош, да неке од својих делатности премести у Беч, после дуге борбе са владом.
Чини се да је Академија наука нова мета појачане државне контроле. Она се састоји од друштва истакнутих научника и интелектуалаца, заједно са широком истраживачком мрежом од 15 института и 150 истраживачких група.
Владин план је да одвоји ове институте од главне Академије и постави управни одбор у коме би она именовала већину делегата. Парламент, којим доминира Обранова странка Фидес, тренутно расправља о закону који ће ступити на снагу 1. септембра.
Мађарски званичници кажу да је разумно да влада има право гласа у коришћењу државних финансија.
- Академија наука је суверена институција, али није независна од националних интереса. Очигледно је да она мора да ради истраживања у областима који су важни за будућност државе - рекао је министар спољних послова Петер Сијарто.
Научници, са друге стране, тврде да је овај потез одмазда за критику коју истраживачи друштвених наука упућују Обрановој владавини.
- Никада се нисмо плашили да критикујемо владу, уколико истраживања покажу проблематичну политику. Нелиберална влада је већ реорганизовала многе секторе и јасно је да се овај напад на академију уклапа у ланац догађаја - рекла је Емесе Силаги, координаторка истраживања на Академији.
Она је додала да је већина запослених у Академији против ове одлуку и да ће "искористити сваку могућу опцију" у покушају да је спрече.
Ласло Палковић, мађарски министар трговине и привреде, раније је критиковао Академију због "застрањивања у политику".
- Њихов посао је да дају научне савете и препоруке. Није њихов задатак да буду политички активни - казао је он.
Ласло Ловас, математичар и председник академије, рекао је да власт не разуме улогу друштвених наука, јер је критика према власти оправдана уколико истраживања покажу да је владина политика лоша.
- Истраживања у социологији, економији и политичким наукама могу да критикују одређену политику и влада би требало да их саслуша. Друштвене науке ће бити највише погођене овим планом, али би и природне могле да трпе последице. Било какво истражиање изван владиних приоритета биће практично неизводљиво - објаснио је он.
Антонио Лоприено, председник Европске федерације академија наука је изјавио да мађарски закон, очигледно, има за циљ да влади пружи "неприкладан ниво детаља" и контролу над истраживањима.
Он је додао да су такви потези незапамћени у једној земљи која је чланица ЕУ и забрињавајући знак онога што би друге владе могле да предузму.
- За сада то не видимо нигде друго, али би се могло десити да у земљама које се крећу према популистичким владама, где постоји занемаривање науке, универзитети и институти постану мете - рекао је.
Због претње академским слободама, хиљаде студената и научника изашло је улице Будимпеште прошле недеље.
Прочитајте ОВДЕ шта то амерички универзитет тврди за Пентагон.
Извор: Блиц
