Амерички министар спољних послова Мајк Помпео је напад на два танкера у Оманском заливу оценио као „јасну опасност за светски мир". Помпео је такође одмах рекао кога сматра одговорним: Иран. Исто говори и председник САД, Доналд Трамп.
Међутим, још увек није јасно како је у прошли четвртак дошло до напада и ко је за то одговоран. Овај случај је узнемирио међунардну заједницу, чак се састао и Савет безбедности УН. Директно или индиректно, у различите сукобе у региону је умешан низ држава.
Иран
Иран се тренутно налази на више линија међународниих фронтова. Од како су се САД под америчким председником Трампом једнострано повукле из међународног нуклеарног споразума са Ираном, напетости између две земље су повећане. Осим тога, САД су жестоко пооштриле економске санкције према Ирану.
САД су у априлу у правцу региона послале носач авиона УСС Линколн. Неки кажу да је та акција била одавно планирана, а неки да је то требало да буде порука Ирану. Помпео је оправдавајући ту операцију говорио о „ескалирајућим активностима Иранаца", не прецизирајући међутим, на шта је тачно мислио.
Иран се осећа угроженим: због слања носача авиона, а посебно од како су САД послале још један ратни брод плус систем за противаздушну одбрану Патриот.
Притом је Иран већ дуже време у сукобу са Саудијском Арабијом. Обе државе се боре за превласт у региону. Раздор се протеже од различитих интереса у Сирији - Техеран подржава Асада, Ријад опозицију - преко различитог односа према Израелу, па све до одмеравања снага са Јеменом које траје скоро 4 године.
Гидо Штајнберг, експерт за Блиски исток из фондације Наука и Политика са седиштем у Берлину, у разговору за ДW каже да је „уверен" да су Иранци одговорни за нападе на оба брода. На овај закључак, како каже, наводе околности напада. Уклапа се и то да Иран сада Американцима жели да покаже да може да нападне трговину нафтом у Персијском заливу и Хормушком мореузу. Истовремно, они не нападају директно каже Штајнберг. Ако су Иранци одговорни за нападе, а за то по мени постоје јасне назнаке, онда је порука јасна: напад на Иран би утицао на велике делове глобалне трговине нафтом, каже Штајнберг.
Ирански министар спољних послова Мохамед Џавад Шариф је сумње да његова земља стоји иза напада назвао „неоснованим".
Мало је вероватно да је Иран заинтересован за војни сукоб са САД, каже стручњак за безбедност Маркус Каим из исте берлинске фондације: „Иран је војно безнадежно инфериорнији од САД и не видим да има интереса да се упусти у војну ескалацију са САД."
САД
Амерички председник Доналд Трамп није уверен у то да нуклеарни споразум са Ираном има жељени учинак. Споразум је катастрофалан, написао је он на Твитеру у мају прошле године. Више пута је вербално нападао иранску владу због наводног кршења споразума. Трамп сматра да би поседовањем атомског оружја Иран постао недодирљив и сходно томе агресивно наступао у региону.
Тако мисле у два најближа савезника САД у региону, Саудијска Арабија и Израел. Осим тога, САД - као и све друге државе - заинтересоване су за безбеден транспорт нафте. Кроз мали Омански залив пролазе сви бродови који су натовареним нафтом на источној обали Арапског полуострва.
САД хоће да тај пут буде безбедан али, не желе даљу ескалацију у региону. То је изјавио јапански премијер Шинзо Абе током недавне посете Техерану. Његова присутност, каже Маркус Каим, била је „израз огормне међународне забринутости због ескалације њеном и додатном потенцијалу у региону".
Саудијска Арабија
Краљевина је забринута због иранске експанзије. Непријатељство између Ирана и Саудијске Арабије није засновано само на верском конфликту (у ирану владају шиити, а у Саудијској Арабаији сунити). Ради се и о политичкој надмоћи на Блиском и Средњем истоку.
У Ријаду мотре како Иран шири свој утицај - делом војно, као у Сирији или Јемену - делом дипломатски, као у Ираку. Да би се супротставио томе, престолонаследник Мохамед бин Салман, је пре скоро четири године формирао међународну коалицију која се од тада у Јемену бори против побуњених Хутија које пак подржава Иран.
Међутим, тај рат квари углед Саудијске Арабије који је ионако пољуљан након убиства новинара Кашогија у саудијском конзулату у Истанбулу. Збога тога, даља ексалација у региону није у интересу овог краљевства.
Израел
Израел већ годинама има изразито напете односе са Ираном који је рат у Сирији такође искористио како би се тамо чврсто позиционирао. Хезболах, којег подржава Иран, је продро до Голанске висоравни, Иранска револуционарна гарда је тренутно удаљена око 100 километара од израелске границе. Израел је су више пута бомбардовао иранске положаје у Сирији.
„Иран од Сирије прави нови фронт против Израела, одскочну даску, како би одатле освајао Израел. Ми нећемо беспомоћно стајати по страни и гледати како Иран преузима Сирију", изјавила је израелска министарка правосуђа Ајелет Шакед још у априлу 2018. године у интервјуу Франкфуртер алгемајне цајтунгу.
У међувремену, Саудијска Арабија и Израел сарађују против власти у Техерану. Израел је такође поздравио излазак САД из нуклеарног споразума, који му је одавно био трн у оку. Израел страхује да би Иран могао да тајно настави свој нуклеарни програм. Према новинској агенцији Ројтерс, ирански револуционарни лидер Ајатолах Хаменеи је у мају на својој интернет страници објавио изјаву у којој се наводи да ће млади људи доживети пад Израела.
Да ли прети рат?
Изгледи за директну војну конфронтацију између САД и Ирана су мали, каже Маркус Каим. Ни једна од тих држава нема интереса да до тога дође. Међутим, како каже, не искључује се готово случајна ескалација.
„Замислите да се ирански глисер приближи америчком крузеру. Дође до нежељене размене ватре која ескалира и ни једна страна не жели да се повуче. То би заиста требало да нас брине", каже Каим.
Зашто је Пентагон распоредио трупе на Блиском истоку? Нови ужас се спрема од Америке! Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: Дојче Веле
