Систем је замишљен да би пружао заштиту војних и индустријских објеката од напада из ваздуха, авиона, хеликоптера и прецизних крстарећих ракета и других. Такође представља прву линију одбране ПВО система "вишег ранга" попут С-300 или С-400. У једној батерији има 6 возила.

Шанса за погађање мете је 0.7 (70 одсто) за једну ракету, са временом реакције од 4-6 секунди. Може да користи и ракете и топове чак и када је у покрету. Најбоље функционише када је интегрисан са С-400 у такозвани двослојни одбрамбени систем.

Потреба за оваквим системом се појавила због промене у совјетској доктрини стратешког ратовања. Наиме, стратешки ракетни системи у Совјетском Савезу су углавном били смештени на фиксним позицијама. Са појавом напредних мобилних платформи попут С-300, ти системи су постали много тежа мета за непријатеља, због саме чињенице да су самоходни и аутономни, те их је тешко пронаћи. Али, онда када их непријатељ ипак пронађе, ти системи постају малтене беспомоћни и не могу да се одбране од напада. Управо одбране далекометних система попут С-300 или С-400 је један од главних разлога за развијање породице система Панцир.

Систем је монтиран на точкаше, тачније на камионе зато што је одлучено та таква шасија пружа већу мобилност, аутономију, ређе се квари а лакше се поправља.

Први тест са бојевом муницијом био је на полигону Капустин Јар, а финални тест био је 2007. године, који је укључивао усиљени марш од 250 километара до неприпремљеног терена са којег су гађане мете.

Панцир је примљен у службу 2012. године, а модернизовани Панцир-С2 је у употреби од 2015. године.

Верзије система су следеће:

- Панцир-С1, прва и најбројнија верзија у руској војсци.

- Панцир-М/ЕМ је систем који ће бити монтиран на носачу авиона Адмирал Кузњецов после планиране модернизације. Разликује се од копненог рођака по томе што су монтирани шестоцевни ауто-топови уместо два двоцевна топа на првој копненој верзији.

- Панцир-С2/С2Е представља модернизовану верзију и верзију за извоз.

- Панцир-СМ је верзија која је тренутно у опитном стадијуму. Има бољу детекцију мета, већи домет, користи савременије ракете, а монтиран је на нову шасију 8X8 Камаз са оклопљеном кабином. Развој ове верзије ће бити финализован 2019. године.

- Панцир-СА је верзија која је развијена за Арктик, тачније за употребу на температурама нижим од -50 Ц.

Наоружање које овај систем носи је следеће:

- До 12 ракета 57Е6 на чврсто гориво, радио навођене ракете у затвореним контејнерима. Ракете су постављене у 2 шестоцевна носача на куполи. Ракета не може сама да прати мету, већ мора бити навођена из возила са којег је лансирана или из командног возила. Због те упитне одлуке цена система је знатно оборена, а уместо њега интегрисан је високопрецизни систем за навођење који може да наводи до 4 ракете у ваздуху ка мети. Најчешћи начин употребе је испаљивање 2 ракете на једну мету, а шанса поготка је између 70 и 95 посто. Ракета тежи 90 килограма, има домет од 20 километара, са максималном висином од 15 километара. Брзина летења је 780 м/с.

- Два двоцевна аутоматска топа 2А38М који имају по 700 комада муниције. Може испалити 2.500 пројектила по минути, по топу. Домет је 4 километра.

Земље које тренутно користе овај систем су Русија, Алжир, Екваторијална Гвинеја, Иран, Ирак, Јордан, Оман, Сирија, Уједињени Арапски Емирати и Вијетнам.

Први Панцир је оборио мету у Сирији, када је оборен турски РФ-4Е који је летео над обалом близу Латакије. У Сирији систем је у саставу руске и сиријске војске. Један сиријски Панцир је нападнут у мају 2018. године од стране Израелаца. Према информацијама које долазе из руских извора систем је или био искључен или није имао муниције. Уништена је само кабина, док је остатак лако поправљен.

Israel Defense Forces hit a SA22 / Pantsir-S1 aerial interception system as part of a wide-scale attack against Iranian military sites in Syria yesterdayhttps://t.co/49Hh6dZ1GApic.twitter.com/nRa2AyjEO4

— Syrian Civil War Map (@CivilWarMap) May 10, 2018

Постоје и гласине да војска Доњецке народне републике поседује ове напредне системе, и због тих гласина је дејство украјинских хеликоптера било смањено на минимум у самој околини Доњецка.

Цена једне јединице (једног "камиона" који, подсећамо, могу да функционишу аутономно, без потребе за додатним системима) је између 13 и 15 милион долара.

Зашто Русија тако убрзано потапа америчку империју прочитајте ОВДЕ.

Извор: Медији