Пише: Тамара Спајић
А шпијунирање и обавештавање је ових дана, од тренутка проглашене „хуманитарне катастрофе“, редовна патриотска активност. Можда би се неки појединац жељан јогурта и охрабрио да због детета скокне до јужних комшија, али власнику бакалнице не би смело да се омакне. На делу је, кажу, договор и солидарност.
– Залихе ће трајати вероватно још три дана, јер су магацини у којима смо се снабдевали робом затворени пре два дана, а роба која је из Србије долазила алтернативним правцима не стиже више од 20 дана. Не расту ми банане у дворишту и ако хоћу да их понудим купцима, морао бих по њих у Бошњачку махалу. Али забрањено је да се набавља у Бошњачкој махали. Ја не смем, такав је договор. Има да ме линчују и да ми запале ауто, јер ово је договор, сви морамо да будемо солидарни и организовани – каже нам ЛЈубиша Добрић, власник СТР „Ивана“, бакалнице у центру северне Митровице.
Разговор са Добрићем о разлозима и претњама да се не набавља роба из јужне Митровице на моменте поприма комичне обрте, јер власник продавнице у једном тренутку предлаже да се сами уверимо да ли је могуће без последица донети робу са југа, а кад пристанемо на изазов, узбуђено тврди да ће он лично и „себе и нас“ да линчује због тога. Од више Митровчана смо чули да се прича да су „две жене страдале и побацане су им кесе са намирницама купљеним у Бошњачкој махали“. То је немогуће проверити иако нудимо да се идентитет жена не открије, али прича о првим жртвама „хуманитарне катастрофе“ увелико кола градом и утерује страх у кости сваком ко помисли да прекрши наредбу и оде у набавку на југ. Јасно је да чак и ако није било батина за пример другима, прича о њима свакако делује.
По томе како изгледају продавнице у северној Митровици не може се лако закључити да нешто недостаје. Тезге су пуне свежег поврћа и воћа, рафови нису празни, напротив, али је чињеница да нема свежег млека и млечних прерађевина. Прва је почела да недостаје храна која има кратак рок употребе, а продавци кажу да празне залихе и да ће оне нестати за неколико дана. Јер, план привредника са севера Косова је да до 1. јула распродају залихе које су набавили из велепродаје и да тог дана почне практично генерални штрајк. План је да 1. и 2. јула све буде затворено и то не само продавнице. На недавном састанку привредника, на коме је саопштена ова одлука, једној фризерки је на питање да ли ће морати да обустави шишање Митровчана, одговорено да све мора да буде затворено. Биће то, како се може закључити из разговора са становницима, генерални штрајк у Северној Митровици. Чују се и предлози да се тог дана блокирају сви гранични прелази, цео систем преко Јариња и тако док се не укину таксе на робу из Србије.
Психоза да ће наступити глад траје већ више од шест месеци, од како је премијер Косова Рамуш Харадинај тврдоглаво увео царину од 100 одсто на производе из Србије, а повећава се уназад десет дана кад су косовски цариници почели да пресрећу српске снабдеваче и по шумским, шверцерским путевима које медији и званичници у Србији елегантно називају алтернативним правцима за снабдевање. Митровчани су од тада почели да набављају веће количине брашна, шећера, уља, али и бенседина. Пре свега су осигуране залихе бенседина.
– Уопште није јасно шта је циљ свега овога. ЛЈуди су слуђени. Највише ми је жао ових старијих жена које виђам како носе вреће брашна из продавнице. Зову ме пријатељи који живе у централној Србији забринути због несташице млека и нуде да ми донесу. ЛЈудима су пре два дана дељени леци којима се позивају да се солидаришу и не купују код Албанаца, а нико не зна ни ко је делио летке, ни коме су намењени, да ли се то односи само на привреднике или и на обичне грађане – каже Ксенија Божовић, најближа сарадница убијеног лидера СДП Оливера Ивановића.
Свако питање продавцима о снабдевању робом, о несташици, о томе да ли ће бити хране у Северној Митровици изазива љутњу и неповерење. Нервозни одговори се углавном своде на то да је робе све мање и да је неће бити. Нико се не усуђује да отворено каже да ће отићи у Јужну Митровицу у набавку, осим једне храбре баке коју смо затекли како са унуком – још бебом у мајчином наручју, обилази продавнице у потрази за јогуртом.
Није ни први пут да су Митровчани таоци неспособне политике која се прелама преко њихових леђа док им са највиших политичких позиција из Београда и Приштине стижу поруке „љубави“ и „бриге“. И председник Србије Александар Вучић и премијер Косова Рамуш Харадинај поручили су им да неће дозволити да умру од глади. Вучић је пре три дана био изричит: “ Нећемо дозволити да наш народ умре од глади иако би то многи волели и не само у Приштини и у не само у делу света, већ нажалост и овде у централној Србији““. Харадинај је изјавио да „постоје докази да постоји импровизовани сценарио хуманитарне кризе на северу Косова“.
„Имамо сазнања од пре само две-три недеље за један такав план импровизације једне хуманитарне кризе. Ми нећемо дозволити да им недостаје ниједан производ, зато што су грађани Косова, али такође ћемо раскринкати овакве пројекте који су чудни, не припадају више овом веку, то су превазиђени методи – ти такви поступци“, рекао је Харадинај, а пренео независни портал Коссев.инфо.
Митровчани са севера немају никакве безбедносне проблеме ако желе да купују од својих комшија на југу. У нормалнијим времена они то и раде, али ових дана би то могло да буде опасно. Опасност овог пута не прети са југа, него са севера. Ипак, многи су верни и „патриотској“ потрошачкој корпи. Најчешћи одговори на питање зашто не купују на југу ако им нешто недостаје гласе: тиме Албанци желе да заврше „отимање Косова“ и наведу их да новац који им долази из Београда прелију у касу на југу, али чак и да „то није квалитет за нас“.
Чанак изјавио да је Косово изгубљено за време бомбардовања! Више о томе ОВДЕ.
