Након што је Европска унија поново преузела нерешени косовски проблем у своју надлежност, Америка је још једном доказала да има највећи утицај у овом делу Европе. Осим већ избледелих обећања о могућем уласку у ЕУ, Берлин готово да више нема шта да понуди региону. Управо зато очекује се да би САД могле да понуде компромисно решење којим би и Србија добила нешто. Одлука премијера привремених приштинских институција Албина Куртија да у Бриселу одбије предлог ЕУ, који је свега неколико дана касније, али под притиском Вашингтона, прихватио и то са одушевљењем објавио на свом твитер налогу, најбољи је доказ да је Немачка блефирала и да нема више џокера у рукаву.
Не желећи да се периодично баве овим делом Европе, док букти рат на истоку Старог континента, америчке дипломате су, чини се, далеко реалније и свесне да се овај проблем може решити само уколико и Београд нешто добије. На тако нешто не пристаје Берлин, који за сада не нуди никакво компромисно решење, што за Београд представља понижавајући и неприхватљив сценарио. Ово дипломатско натезање конопца између САД и Немачке траје неколико година и можда се приближава епилогу који би могао да има значаја и за покушај решавања овог проблема.
Уколико би се ова идеја спровела у дело, Београд би добио частан излазак из кризе, јер у убрзано приближавање ЕУ не верују више ни фанатичне присталице уније. Албанци пак више не би морали да брину о формирању Заједнице српских општина, што их у овом тренутку изузетно фрустрира.
Бивши амерички амбасадор у Београду Вилијам Монтгомери каже да „ниједна од водећих укључених земаља, рачунајући САД, Немачку, Француску и Велику Британију, не жели као коначно решење било шта осим да Србија призна независност Косова у његовим садашњим границама”. Наводи да су разлике међу западним земљама у томе како то постићи, јер нико не жели насиље.
Тек што су се у јавности појавили поједини детаљи француско-немачког предлога за решење косовског питања, пласирана је још једна, још од Добрице Ћосића стара идеја, она о подели Космета. Овог пута на њу је подсетио шеф српске дипломатије Ивица Дачић, а затим је о њој говорио и искусни амерички дипломата Џон Болтон. Дачић је о томе говорио управо у предвечерје дијалога с Приштином. Како је рекао, то је једини реални план за решење питања КиМ. План који би „прихватио стање на терену, да се тачно зна шта је српско, а шта албанско”. „Решење мора да се заснива на реалном политичком стању на терену и на интересима”, рекао је Дачић.
Болтон, некадашњи саветник за националну безбедност у администрацији Доналда Трампа, каже да „Косово и Србија сами морају да пронађу решење за сва отворена питања”. Наводи да је први пут чуо за ову идеју од бившег британског премијера Тонија Блера, који се састао с лидерима Косова и Србије и рекао да је можда ово веома добра прилика. „Видео је да се обе стране померају са својих ранијих позиција, мислио је да ће обе стране имати политичку вољу и политичку моћ да то ураде. Али било је критика широм Балкана, јер су укључивале ставове да друге границе нису стабилне колико би требало да буду, али сам веровао да је вредно ризика ако два лидера то ураде. Тада сам разговарао са оба лидера, Тачијем и Вучићем, и они су били вољни да то покушају, јер није на мени као аутсајдеру да дођем до савршеног решења, него на самим странама”, наводи Болтон и додаје да тада није био прави политички тренутак.
Иако сви политички актери не желе да о томе говоре, ова политичка идеја, која би могла да стави тачку на косовски проблем, била је актуелна пре четири године. Када је председник Србије Александар Вучић посетио Чачак 26. јула 2018, новинари су га питали да прокоментарише речи епископа рашко-призренског Теодосија да су све учесталије изјаве о територијалној подели Косова неодговорне, рекао је како сматра да је „боље да Србија има нешто, него ништа”. „Ваљда је боље да немамо ништа, него да имамо нешто, такву логику никада нисам разумео... Нема проблема, ја вам сада кажем – за 20 година изгубићемо све, нећемо да имамо ништа. Хоћете да се лажемо? Шта је смисао? Нећете етничке границе, нећете разграничење са Албанцима. Нема проблема, кажите онда људима да се спремимо за Врање, за једно 40–50 година”, рекао је Вучић.
Да ли је било и европских држава које су биле против ове идеје? Пре свега, Немачка је највећи противник поделе Косова и занимљиво је да је одговор Берлина на иницијативу Вашингтона била одлука Приштине да подигне за 100 одсто таксе на увоз робе из централне Србије, што је замрзло преговоре Београда и Приштине. А искусни дипломата Срећко Ђукић подсећа да је то теза коју је у јавност лансирао још академик Ћосић и шаљиво констатује да изгледа као да су се Дачић и Болтон договорили да поново покрену ту тему. За „Политику” каже да се та тема вратила у политички живот када се Дачић вратио на место шефа српске дипломатије.
„Та идеја је била пре четири године актуелна и тада је била озбиљно поражена од Немачке и без обзира на то што ’маме Ангеле’ нема више на власти, сигуран сам да је немачки СДП још жешће против поделе Косова јер је одан трансатлантском савезништву. Не верујем да је то опција која може да изађе на крај у причи око решавања косовске кризе. Знам историјат те приче, али заиста не видим претпоставку да је она данас реалнија него раније”, каже Ђукић. Додаје да је и велико питање колику би ова идеја имала подршку међу Србима с Космета, а поготово у међународној заједници. Управо зато сматра да је ова изјава Дачића пре покушај да се тестира међународни фактор.
Аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац каже да прича о подели Космета или разграничењу између Срба и Албанаца није настала јуче, нити за мандата тренутне власти у Србији. За „Политику” подсећа да је то била тема деведесетих година, када је Добрица Ћосић управо у подели Космета видео шансу за решавање тог српско-албанског територијалног спора. Међутим, чињеница је да се питање поделе актуелизовало 2017. и 2018. године, када су чак и западни медији, али и званичници, говорили о овој теми.
„Треба нагласити да је тада политички Запад већински био против таквог решења и да су тек појединци у подели видели начин за трајно решење косметског питања. Било је симптоматично то што су за ту идеју више разумевања имали Американци него Европљани и што је од истакнутих западних званичника једино Болтон о томе отворено говорио”, каже Граовац и додаје да је политику САД увек красила прагматичност и спремност да се у потрази за адекватним политичким решењима направе храбрији искораци, него што су на то били спремни Европљани.
„Сваку причу на тему разграничења тада су одлучно пресекли Европљани, а на првом месту немачка канцеларка Ангела Меркел. Додуше, уз свесрдну подршку већ поменуте америчке дубоке државе. Из ЕУ су, за разлику од Американаца, од старта одбијали идеју поделе и сматрали су је опасном и штетном. Оправдање за такав став било им је крајње несувисло и контрадикторно, а темељило се на ставу да би се тиме отворила Пандорина кутија промена граница на Балкану, што је за њих неприхватљиво”, каже Граовац.
Када данас говоримо о некој евентуалној поновној актуелизацији питања поделе Космета, морамо све већ поменуто узети у обзир. И то да Европљани нису променили свој досадашњи став и да је подела за њих и даље неприхватљива, али и то да су на власти у Вашингтону оне структуре које су децидно одбијале сваку могућност преговора на ту тему. Додуше, чињеница је и да су се околности у односу на 2017/18. годину промениле и да је рат у Украјини косметско питање подигао веома високо по важности у међународној геополитичкој арени, чиме је и његово решавање добило нову динамику.
„Постоје снажни интереси Запада да се убрза решавање косметског питања и да су, самим тим, све опције које могу допринети том циљу на столу, па и подела. Узмемо ли у обзир да су на власти у кључним земљама Европе, као и у САД, противници поделе Космета, онда можемо закључити да је та опција ипак негде на крају тог стола. Приоритет за Запад имаће покушај да се пронађе решење које неће отворити питање граница, већ искључиво регулисања статуса Космета. Тек када би се по том питању све могућности исцрпле, а узевши у обзир важност решавања овог питања у тренутним међународним околностима, тек онда би се евентуално и подела могла узети у разматрање. И то превасходно под утицајем прагматичнијих Американаца, за разлику од, по том питању, искључивих Европљана”, закључује Срђан Граовац.
Милош Јовановић: Подела неприхватљива
Против оваквог решења су представници пре свега десне, тврде патриотске опозиције. Тако је председник НДСС-а и један од лидера коалиције НАДА Милош Јовановић изјавио да је идеја о подели Косова и Метохије немогућа и неприхватљива. „Ако неко заиста мисли да може да добије ту поделу и да ће му ико са Запада дати, или Албанци из наше јужне покрајине који су сецесионисти, он заиста веома мало познаје међународне односе”, каже Јовановић.
Небојша Зеленовић: Идеја неизводљива
Посланик коалиције „Заједно–Морамо” Небојша Зеленовић каже да идеја о подели КиМ није изводљива. За „Политику” каже да опасност по стабилност свих држава у овом делу Европе, до које би довела оваква подела, толико је велика, да такав политички пројекат, у ствари, није могуће извести. „Уосталом, видели сте Орбана ових дана и његов шал с мапом ’велике Мађарске’. Од те кобајаги шале човеку се следи крв у жилама. Србија треба да изађе са својом визијом западног Балкана у 21. веку као региона мира, стабилности и економског напретка који води благостању сваке породице у овом региону. Можемо да дођемо до заједничке одбрамбене политике и безбедности и да на том темељу направимо јединствени економски простор западног Балкана”, каже Зеленовић.
Извор: Политика
