Пише: Петер Шварц
О одговарајућим плановима ће се расправљати у Берлину у петак, када амерички државни секретар Мајк Помпео оде у прву званичну посету Немачкој – посета која је неколико пута одложена.
Шпигел онлајн је у четвртак пренео да је немачка влада “у вишемесечним, тајним преговорима сигнализирала САД-у да ће бити спремна да војно учествује у обезбеђивању сигурне зоне”. Американци су “у последњих неколико месеци више пута тражили од немачке подршку иза кулиса, први пут на маргинама Минхенске безбедносне конференције, средином фебруара”.
Од тада је немачка влада тражила “конструктиван дијалог са Вашингтоном”. “Канцеларија канцеларке, Министарство спољних послова и Министарство одбране се у великој мери слажу да се не треба отуђити од САД-а у вези са сиријским питањем.”
Према Шпигл онлајну још увек је отворено питање како ће немачка војска учествовати у успостављању сигурне зоне. Отпремање копнених трупа је искључено из политичких разлога, али је повећана могућност ваздушне подршке безбедносним снагама. У том циљу, Берлин је предложио Вашингтону да прошири тренутну мисију немачке војске у Јордану.
Од јуна 2017. године, немачка војска је задржала своју базу у јорданској ваздухопловној бази под именом “Camp Sonic”. Специјално опремљени “Торнадо” млазни мотори спроводе ваздушно извиђање за коалицију антиисламиста коју предводе САД. Немачка авијација такође лансира авионе преко Сирије. Мандат за ову мисију истиче 31. октобра и, према одлуци немачког парламента, неће се продужавати.
Војна подршка “сигурне зоне” у северној Сирији значила би масивну ескалацију учешћа Немачке у сиријском рату, који је од самог почетка имао за циљ свргавање режима Башара ел-Асада и његово замењивање западним луткарским режимом.
Немачко министарство спољних послова интензивно је било укључено у изградњу про-империјалистичке сиријске опозиције, која се углавном ослањала на исламиску полицију Ал Каиде. У том циљу, подржали су је не само СПД и Зелени, већ и Лева странка.
Након неуспеха ове операције, која је коштала животе 400.000 цивила и претворила велике делове земље у рушевине, немачка влада сада улази у војну авантуру која укључује не само суочавање са режимом у Дамаску, већ и са његовим НАТО партнерима Турском, Ираном и нуклеарном силом, Русијом.
Дамаск одбацује такву “сигурну зону” зато што би масовно ограничио суверенитет земље. Анкара се противи зато што жели да по сваку цену спречи настанак курдске државе на својој граници, која је под контролом организације која је повезана са ПКК.
Техеран, ког су САД економски изгладњивале и којима је претио разарајући рат, блиско је повезан са Дамаском и Анкаром. И Москва, која војно подржава режим Асада и одржава блиске везе са Техераном и Анкаром, сасвим са правом гледа на западну офанзиву на Блиском истоку као на део стратегије за сузбијање Русије.
Уколико се немачка влада придружи Помпеовом захтеву, за војном подршком за успостављање “сигурне зоне”, тада ће званична, пропагандна машинерија одмах почети да говори да је таква мисија “хуманитарна акција” усмерена на заштиту живота, или “борбу” против диктаторског режима ”или нешто слично.
То је већ био образац у ратовима у Авганистану, Ираку и Либији. Потоњи је такође почео са успостављањем “сигурне зоне”, која је потом пружила изговор за бомбардовање земље и збацивање Гадафијевог режима.
Пре пет година немачка влада је најавила – према речима тадашњег министра спољних послова Фанк Валтер Штајнмера – да више није спремна “да коментарише светску политику са стране” и да уместо тога “намерава да учествује у спољној и безбедносној политици више одлучније и битније ”.
Од тада је Берлин масовно унапређивао своје војне снаге. У бурету барута Блиског истока, немачка елита види још једну добру прилику да крене да спроводи своје циљеве – ризикујући чак и Трећи светски рат.
Ако већ УН неће, Москва ће сама казнити РОСУ! Нема опроштаја за претученог Руса. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
