Вучић и Енгел већ су се сусрели, у фебруару ове године, током 55. Минхенске конференције о безбедности, када се председник Србије састао са делегацијом америчког Конгреса, у којој је, како су медији пренели, био и Енгел, као председник Одбора за спољне послове Представничког дома Конгреса САД.
У фокусу тог сусрета био је случај браће Битићи.
Косово и Метохија, а тиме и Србија, је, међутим, тема на којој се Енгел непрестано, сад већ више деценија, активно ангажује.
Он сам се недавно похвалио да је његов "рад на промоцији америцко-косовских односа био меду најсмисленијим достигнућима свих конгресних година", од 1989, од кад је у Конгресу, а списак "достигнућа", с Енгелове тачке гледишта, је подужи - од залагања за бомбардовање СРЈ, до формирања војске Косова, повлачења потернице за Рамушем Харадинајем, преко оцена да Србија мора да се избаци из Партнерства за мир, до оцене да Србија није спремна за улазак у ЕУ.
Управо та његова оцена о Србији и ЕУ, коју је пре две године упутио шефиици дипломатије Федерики Могерини натерала је Вучића, да током посете Вашингтону реагује.
"Свако има право да каже где кога жели. Да ли нас желе у Европи? Ја сам мислио да се о томе пита ЕУ", рекао је тада Вучић, уз подсећање да је Енгел најистакнутији албански лобиста.
Вучић је тада додао да Американци имају право да желе да је Србија лоша или добра, али да је посао Србије да штити своје интересе, те да Србија жели најбоље односе са САД, да их гради на озбиљан и одговоран нацин, у којима је јасно да су они велика сила, а ми бројчано и територијално мала држава.
Елиот је у Конгресу 30. априла отварајући саслушање о наводном силовању Албанки рекао да чува фотографије спаљених кућа у Пећи, да би се свакодневно подсећао колико још треба да се уради по питању Косова.
За сурову етничку дискиминацију и тада је оптужио бившег председника Слободана Милошевића којег је назвао балканским касапином.
Рекао је, као и Приштина што говори, да су наводна силовања на Косову била инструмент у циљу протеривања Албанаца на етничком принципу.
Годинама се залагао за формирање Војске Косова, и тражио да се супротан став Вашингтона по том питању промени.
Косово би требало да има војску, јер Русија наоружава Београд, говорио је Елиот, пореклом украјински Јеврејин, чији су преци емигрирали у САД из царске Русије, као и да због те сарадње са Русијом Србија треба да се избаци из Партенрства.
Током агресивног заступања ставова блиских Приштини није испуштао прилику ни да упути критике на рачун Београда, што се изборио да 13 земаља ревидира пордшку независном Косову.
Тражио је да се Србија одрекне те политике, јер је, како тврди, независност Косова неповратна.
Реаговао је и на хапшење Харадинаја у Словенији 2015. и тражио да Србија повуче ту оптуницу.
Елиот, бивши учитељ, био је први страни политицар који је говорио у такозваној "Скупштини Косова" након самопроглашења независности.
У његовом кабинету објашњавају да је Енгелова мотивација ка заступану интереса Албанаца настала због "демографије дистрикта" који представља у Конгресу, а процена је да је рец око 30.000 бирача албанског порекла, већином са КиМ,
На Косову је за заслуге, међу којима су и залагање за бомбрадовање, независност и инвестиције (Пришитина је преко Конгресне агенције за помоћ добила 49 милиона долара) добио поштанску маркицу од два евра, а један од највећих булевара у Пећи назван је по њему.
Због свих ових ставовова и политичког ангажмана биће занимљиво видети - са каквом поруком и каквим циљем Енгел сутра долази у Београд.
Шта је нови амбасадор Русије у Србији рекао да је то запалило целу Европу, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
